Osam vekova srpske krune (18): Svadba umesto konopca
Odmah pošto je Nemanja nemačkom caru Fridrihu Barbarosi ponudio vazalstvo ukoliko mu pomogne u borbi protiv Vizantije, na Srbe su se ugledali Bugari i učinili isto.
Iako je Barbarosa ovaj plan u prvi mah odbio, u Carigradu je nastala uzbuna. Car Isak Anđel odlučio je da potraži saveznike među Barbarosinim neprijateljima.
Najveći je u to vreme bio sultan Saladin, vođa Saracena i osvajač Jerusalima, što je krstaše i pokrenulo u pohod. Carigrad je sa Saladinom sklopio ugovor da se krstašima ne dopusti prelaz preko vizantijskog tla, i da im se ne daju brodovi kojima bi prešli u Malu Aziju.
Osam vekova srpske krune:
5. Krstaši ojadili grčkog cara
13. Bogumili prete pravoslavlju
14. Građanski rat zbog jeretika
Ponovo bez saveznika
Barbarosina vojska je za to vreme napredovala ka Sofiji. U Trakiji su se nemačka i grčka armija otvoreno sukobile. Barbarosa je pred zimu 1189. osvojio Plovdiv i opseo Jedrene.
Tada je odlučio da prihvati ponudu Srba i Bugara u vojnoj pomoći, koju je prethodno bio odbio. To je moglo da znači samo jedno, osvajanje samog Carigrada. Fridrihov sin Henrik je poslat da flotom opsedne grčku prestonicu sa mora.
Nemanjina vojska je već stigla do Skoplja. Ne zna se dokle bi udruženi Srbi, Bugari i Nemci otišli u osvajanjima, da odjednom iz Andrijanopolja nije stigla vest: Barbarosa je ipak od cara Isaka dobio brodove za Malu Aziju. Srbija je još jednom ostala bez moćnog saveznika.
Otresavši se Nemaca, Isak Anđel je najpre 1190. krenuo na Bugare. Ali taj pohod, spreman na brzu ruku, nije uspeo. U jesen naredne godine krenuo je on i na Nemanju, ali sa bolje pripremljenom vojskom. Nemanja se pred Grcima povukao s juga i negde na Moravi primio bitku.
- U toj borbi prošao je rđavo. Njegova vojska bi potučena, zemlja tog kraja opustošena, a njegov dvor, verovatno u Kuršumliji ili u njenoj blizini, popaljen. Ali Nemanja nije bio savladan. On je borbu mogao nastaviti i negde u svojim planinama Raške. Car Isak je stoga voleo da se s njim nagodi i pristao je da bude vrlo popustljiv. Dobar deo Nemanjinih osvajanja ostade Srbima: tako sva Zeta, Kosovo s Lipljanom i Metohija do blizu Prizrena. Vizantija je gledala samo da rastavi Srbe od Bugara i da zadrži glavna mesta moravskog puta, kao Niš i Ravno (Ćupriju) - navodi istoričar Vladimir Ćorović.
Iako je Vizantija odnela pobedu, upravo tada se pokazalo da je Srbija postala dovoljno jaka da može da podnese jednu izgubljenu bitku.
Do tada su se srpski ratni porazi završavali bekstvima župana koji su kasnije morali da padaju na kolena pred vizantijskim carem i mole za milost. Stefanu Nemanji tako nešto nije više padalo na pamet. I dalje je imao značajnu vojsku, pa nije morao da se povlači u planine.
Osim toga, Srbi su već preplavili mesta koja su morali da vrate, raširili se odatle na sve strane i toliko mrzeli Grke da su svakog trenutka bili spremni na ustanak. Car Isak više nije mogao da shvata Rašku kao deo svoje države. Sa Nemanjom je zato morao da pregovara na ravnoj nozi.
Nova rodbinska veza
I veliki župan Raške je ovaj predlog rado prihvatio. Više ni sam nije imao moćnih saveznika, naročito pošto se Barbarosa u Svetoj zemlji udavio u reci. Da bi obezbedio trajniji grčki uticaj među Srbima, car Isak Anđel je posegao za mnogo jačom vezom od varljivog mirovnog ugovora, a to je rodbinska. Ponudio je svoju bratanicu Jevdokiju, kći Aleksija Anđela, za ženu srednjem Nemanjinom sinu Stefanu. U miraz je Stefan Nemanjić, budući Prvovenčani, dobio i titulu sevastokratora, koja se davala samo carskoj rodbini.
Vizantija razumna u pregovorima
U pregovorima sa Srbima Vizantija je bila razumna. Tražila je samo ono što su Rašani osvojili poslednjih godina: pored Ravnog i Niša, još Beograd, Skoplje, Prizren, Lješ, sve sama pogranična mesta. Ali, Raškoj je dosta preostalo.
Sa Zetom se proširila ka moru, imala je Trebinje i Hum, a ostalim osvajanjima Nemanja je pomerio srpske granice sa divljih i besplodnih brda u velike, pitome doline, moravsku, kosovsku i metohijsku. Izlazeći tako iz planina ka svim pravcima, a naročito na široki carski drum Podunavlja, Srbi su postali važan činilac u politici Balkana.
Bračni ugovor Nemanjića sa carskom kućom Isaka Anđela je imao i lošu stranu: pobrkan je red u nasleđivanju raškog prestola. Vizantija je tražila da sin koji postane carski zet postane jednog dana veliki župan, dok je raška tradicija nalagala da Nemanju nasledi najstariji sin, a to je Vukan.
Ali, on je u to doba već bio oženjen, uz to je bio i revnosni katolik koji bi možda pokušao da potisne pravoslavlje iz Raške. Stefan Nemanja je zato odlučio da je njegov srednji sin bolji prestolonaslednik. Vukanu je u nadoknadu dodelio Zetu i Trebinje.
Ipak, znao je Nemanja da će njegov najstariji sin verovatno krenuti protiv mlađeg. Zato je Hum ostavio svom bratu Miroslavu koji je odatle, kao prvi komšija bratancu Vukanu, trebalo pažljivo da motri na njega.
Opustela Sofija
Put Barbarosinih krstaša kroz Bugarsku bio im je teži nego što su mogli da zamisle. Nailazili su na ispražnjene gradove i neprestane grčke zasede. Taman kada su mislili da će gladovanju doći kraj u Sofiji, i ona je bila pusta.
