Osam vekova srpske krune (16): Savez Srba i nemačkih krstaša
Stefanu Nemanji je u ujedinjenju srpskih zemalja najviše išlo naruku to što je Vizantija morala da se bavi sopstvenim suludim carem Andronikom. Kada su i Normani krenuli u rat protiv njega, opustošili Drač i Solun i stigli pred vrata Carigrada, stanovnike je uhvatila panika. U neredima septembra 1185. svetina je našla krivca za sve nesreće: dočepali su se Andronika i rastrgli ga na ulici.
Na presto je, više slučajem nego zaslugom, stigao Isak Drugi Anđel. On je uspeo je da otkloni opasnost od Normana. Opijeni pljačkama, osvajači su postali siti ratovanja, pa su pristali na mir i napustili grčke gradove.
Novi krstaški rat
Kada je početkom oktobra 1187. sultan Saladin osvojio Jerusalim, bila je to prilika raškom županu Stefanu Nemanji da ponovo zaigra u visokoj politici. Evropa se uznemirila i pokrenula na krstaški rat, u odbranu groba Gospodnjeg. Na čelo pohoda je stao nemački car Fridrih Barbarosa, u to doba najmoćniji evropski vladar.
"Barbarosa, koji je vek proveo sporeći se sa Rimom i nosio žig nekadašnje crkvene kletve, hteo je, pred kraj života, da jednim velikim delom, idealom tadašnjeg viteštva, dade dokaza o svojoj dubokoj hrišćanskoj odanosti", objašnjava istoričar Vladimir Ćorović.
Anatema na Miroslava
Braća su Stefanu Nemanji priznala vrhovnu vlast da bi zadržali svoje oblasti. Zapadnu Moravu držao je Stracimir, koji je osnovao Bogorodičnin manastir u Gracu (Čačku), a u Zahumlju je vladao veliki knez Miroslav, zet bosanskog bana Kulina.
On je osnovao manastir Svetog Petra na Limu, u kojem je napisano čuveno, po njemu nazvano Miroslavljevo, ćirilično jevanđelje. Miroslav je navukao anatemu Svete stolice kada je uzeo u zaštitu neretvljanske Kačiće, ubice splitskog biskupa Rajnerija, i zadržao biskupov novac.
Takođe nije dozvoljavao da se popune mesta u nekadašnjim katedralnim sedištima njegove oblasti.
Osam vekova srpske krune:
5. Krstaši ojadili grčkog cara
13. Bogumili prete pravoslavlju
Nemačkom caru je trebalo da se pridruže kraljevi Engleske, Ričard Lavlje Srce i Francuske, Filip Drugi Avgust, ali su oni hteli da u Svetu zemlju stignu morem. Nemački krstaši su krenuli kopnom, preko Ugarske i Vizantije.
Ogromna tuđa vojska na državnom tlu - to se nikada nije dopadalo nijednom vizantijskom vladaru, pa tako ni Isaku Drugom Anđelu. Mogla je da se ponovi opasnost sa kojom se suočio još Manojlo Komnin, da se krstaške vođe prisete političkih zađevica, pa da traže i nešto više od običnog prolaska.
Srbi su znali za Barbarosu. On je bio protivnik Vizantije na posedima u Italiji. Stefan Nemanja je znao da postoji mogućnost da se Grci sukobe sa nemačkim krstašima tokom prolaska ka Svetoj zemlji, pa je požurio da stupi u vezu sa Fridrihom Barbarosom i ponudi mu svoje usluge.
Posrednik mu je verovatno bio nemački velmoža Bertold Andeks, istarski grof i titularni vojvoda Hrvatske i Slavonije. Nemanjin brat Miroslav je hteo da uzme Bertoldovu kćer za svog sina Toljena. Na Božić 1188. srpska pregovaračka misija već je bila u Nirnbergu, pred carom Fridrihom, sa porukom da njihov gospodar rado očekuje krstaše u svojoj zemlji.
U pismu koje su predali, Nemanja je zatražio da se lično sastane sa carem i predložio u Niš, grad od kojeg je hteo da napravi sebi prestonicu.
Dobra trgovina
Teško bi u drugim prilikama jedan moćni car uopšte obratio pažnju na predloge nekog malog gospodara zemlje za koju je malo ko čuo. Ali, oduvek je u vojnim pohodima najveća muka bilo snabdevanje hranom. Prvi krstaši su vek ranije ovo rešavali pljačkom, ali su pri tom često ulazili i u sukobe sa domaćom vojskom i narodom, što im je oduzimalo snagu i vreme.
Zato su kasnije vođe krstaša nastojale da najpre sklope sporazum s mesnim gospodarima oko hrane i bezbednog prolaska. Stefan Nemanja je toga bio svestan. Sada se pokazao ne samo kao dobar diplomata, nego i kao veletrgovac, nudeći robu verovatno po povoljnim cenama, jer su Nemci oberučke prihvatili sporazum.
Barbarosa je lepo dočekao poslanike iz Raške kako bi pokazao da ceni i ponudu i ponuđača. Ispratio ih je sa bogatim darovima za velikog župana i pristao na sastanak.
Samo je Dubrovnik odoleo
Stefan Nemanja je oslobodio Zetu od Vizantije, ali mu nisu svi potezi služili na čast. Od razaranja je izuzeo samo Kotor, grad svoje mladosti. Bez milosti je uklonio velikog kneza Mihaila čije je pravo na Zetu bilo mnogo jače od njegovog. Ono malo katolika je ostavio u životu.
Sukob sa rimskom kurijom mu nije bio potreban. Međutim, nad Grcima je izvršen strašan pokolj. Pobožnom pravoslavom županu u ovom slučaju nije bilo važno što je stanovništvo koje je istrebio iste vere kao i njegovo.
Nemanji je u primorju odoleo jedino Dubrovnik. U ovaj pohod je poslao braću Miroslava i Stracimira. Obojica su poraženi, pa je septembra 1186. potpisan trajan mirovni ugovor. Dubrovčani su dobili pravo da slobodno trguju po raškoj državi i koriste njene pašnjake i šume.
Zauzvrat, Humljani su dobili pravo slobodnog prometa u Dubrovniku. U to doba velikog prekrajanja karte Balkana, od Vizantije se odmetnula i Bugarska. Vodila su je braća Teodor i Asan Belgun. Car Isak Anđel je 1187. godine pokušao da ih pokori, ali nije uspeo.
Da bi se oslobodio ovog, sve opasnijeg protivnika, on se oženio kćerkom mađarskog kralja Bele. U miraz je trebalo da dobije izgubljene gradove u moravskoj dolini. Ali, Nemanja nije hteo da ih se odrekne, shvatajući koliku privrednu i stratešku važnost imaju. Zato je pomagao ustanak Bugara.
