Osam vekova srpske krune (14): Građanski rat zbog jeretika
Stefana Nemanju je u tzv. bogumilskom pitanju naročito zabrinulo to što su ovim borcima protiv bogataša i državnog ustrojstva počeli da prilaze čak i stubovi tih načela, plemići. Opisujući kako se njegov otac obračunavao sa ovom jeresi, Stefan Prvovenčani pokazuje da je bogumilsko pitanje postalo toliko neizbežno da je zbog njega njega 1186. godine sazvan i državni sabor.
Svađa na saboru
Na saboru, koji se održavao u Petrovoj crkvi u Rasu, došlo je do žučne i bučne rasprave među učesnicima. Otuda je očigledno da se bogumili među velmožama više nisu ni krili, i da je ova jeres pretila da prevlada.
Osam vekova srpske krune:
"I, dok je govorio ovaj Sveti, i dok je bila velika prepirka, dođe kći jednoga od velmoža njegovih pravovernih, udata za muža od tih krivovernih, koja je bila u njih i saznala nečiste odvratnosti njihove, ali se nimalo ne kosnu vere njihove, i, pravci k nogama Svetoga, ispovedaše jasno, govoreći mu:
- Gospodine, gospodine moj, evo vidim kako tvoja vladavina ispituje o ovoj mrskoj i odvratnoj veri: uistinu, gospodine moj, bih isprošena po bračnom zakonu, u oca mojega, sluge tvoga, koji je mislio da je jednoverstvo u tvojoj državi. I bih u tih zakonoprestupnika, i videh, gospodine, da zaista služe otpadniku od slave božje, samome sotoni. I ne mogući trpeti smrada gluhih kumira i mrske jeresi, istrgavši se iz ruke njihove i prebegavši, vapijem državi tvojoj: porazi krstom one koji se bore s nama, da nauče nečastivi neprijatelji kako je moja vera tvoja, gospodine. A Sveti, izvedav ovu pred sabor svoj, sabran protivu te lukave jeresi, izobliči krivoverje njihovo, i savetova se sa svetiteljem svojim Jeftimijem i sa časnim črncima (monasima), i sa velmožama svojim, i, nimalo ne zadocnev, posla na njih vojsku, naoružanu od slavnih svojih", piše Prvovenčani.
Nemanja je, kao i u ostalim prilikama, bio efikasan, kaže njegov biograf, mada je poznato da se na vojni odgovor odlučio tek pošto se bogumilstvo poprilično raširilo i u širinu i u visinu države. Pokušao je, naime, da se sa bogumilima najpre razjasni i da sa mirom izgladi odnose. Oni su se, međutim, upuštali u prepirku i sa samim vladarom, a Nemanja to više nije mogao da trpi.
Odluka sabora u žitiju nije saopštena, ali je iz svega što je rečeno, sasvim je jasno šta je sadržavala - da se, uz pomoć vojske, na čelu sa najboljim starešinama, jeretici okrutno kazne i prognaju, a da se njihova imovina zapleni i podeli ubogima.
Uništeni spomenici
U kaznenim ekspedicijama po Raškoj stradale su i bogumilske knjige, što istoričari smatraju ogromnom štetom. One bi bile neprocenjive za osvetljavanje početaka stvaranja prve srpske države, budući da bi predstavljale najstarije spomenike raške i makedonske škole. Danas se i o bogumilima, ali i o prilikama i životu u Raškoj zna samo iz jednog izvora - knjiga njihovih neprijatelja.
Konačni obračun
Ali, ni bogumili nisu bili slabi. Njihovo učenje je pravilo razdor i u porodicama, i to velikaškim. Kolikog maha su uzeli ti sukobi, pokazuje upravo to da se jedna žena usudila ne samo da pobegne od muža bogumila, nego i da se pojavi na saboru i obrati lično velikom županu, što je do tada bilo nezamislivo. Bogumila je bilo mnogo i bili su rešeni da pruže veliki otpor.
Osam vekova srpske krune:
Nemanjina vojna akcija pokrenula ih je na pobunu, pa se pretvorila u pravi građanski rat koji je jedno vreme besneo celom Raškom. Pošto je Nemanji dopao šaka i sam vođa bogumila, javno mu je odsečen jezik, kako, i simbolično i stvarno, ne bi više mogao da širi svoje učenje.
"I sasvim iskoreni tu prokletu veru, da se i ne pominje nikako u državi njegovoj", hvali svog oca Prvovenčani, a slično kaže i Domentijan: "I istrebi uspomenu zloslavnih jeretika po svome otačastvu."
Svetska mreža bogumila
Koliko je bogumilstvo bilo snažan pokret, govori i činjenica da se iz Makedonije i Bugarske, a potom i iz Srbije proširilo i Vizantijom, Rusijom, Bosnom, Dalmacijom, Italijom i Francuskom. Neke grupe bogumila su se nastanile i u drugim zemljama zapadne Evrope, stigavši čak do Britanije.
Već početkom 13. veka, hrišćanske zajednice Evrope, koje su obuhvatale pavlićane i bogumile na istoku i katare na zapadu, stvorile su mrežu koja se protezala od Crnog mora do Atlantskog okeana. Vladajuće crkve, i pravoslavna i rimokatolička, žestoko su proganjale bogumile. Zbog njih su sazvali nekoliko sabora na kojima su ih proglašavali jereticima i dozvoljavali da se spaljuju i knjige i članovi, a pokrenuto je i nekoliko vojnih pohoda.
Iako bi se iz srpskih srednjovekovnih svedočanstava moglo zaključiti da se bogumili posle konačnog Nemanjinog obračuna nikada više nisu pojavili na tlu Srbije, zapravo je bilo obrnuto.
Raška je još zadugo ostala njihovo okupljalište. Oni koji su uspeli na vreme da se sklone, najpre su se pritajili, a svaki put kada bi koliko-toliko ojačali, nastavljali su da šire svoje učenje. Zato su i Nemanjini naslednici imali dosta muka sa bogumilima, mada ne u tolikoj meri kao on. Na kraju su bogumili prebegli u Bosnu i u njoj napravili veliko i jako središte. Zbog njih će bosanski ban Kulin imati mnogo nevolja sa Svetom stolicom i sa Ugarskom.
Sutra - Osam vekova srpske krune (14): Zlo se širi iz Carigrada
