Vitez i junak, ili ubica dece? (10): Prvi pohod na Kuče
Gotovo svi hroničari onog vremena, svi objektivni istoričari i biografi prvog crnogorskog svetovnog vladara, knjaza Danila, nepodeljeno ističu da je ne manje od njegovog apsolutizma i bezdušnosti, njegove samovlasničke tiranije i prevrtljivosti, njegovog nemilosrđa i nepopravljive pakosti, ugled knjaza Danila krnjio i mržnju većine naroda izazivao i njegov brat, vojvoda Mirko, koji je bio, ako ne u svakoj prilici inicijator i podstrekač, a ono svakako slijepo poslušni i najpouzdaniji izvršilac knjaževe volje i vlasti.
Naime, u svemu što je knjaz Danilo preduzimao za svoje devetogodišnje vladavine, u svim najtragičnijim i najkrvavijim poduhvatima i odlukama, neizostavno se javlja ime njegovog brata, gotovo bez izuzetaka, u glavnoj ulozi i uvek za korak dalje, za oktavu više od naredbe.- Vojvoda
Mirko u svom samovlašću više se rukovodio raspoloženjem, koje je, došavši jednom do vlasti, zadovoljavao bez obzira - piše vojvoda Simo Popović u svojim "Memoarima". - Knjaz Danilo mu je dopuštao veliku vlast, jednaku svojoj gospodarskoj, bilo to kao bratu, ili je nalazio jaču sposobnost i neku nadmoćnost u njemu.
Da Turci pozavide
Simo Popović tvrdi da je knjaz Danilo svom bratu prepustio čak i komandu u boju na Grahovu, a da je on ostao na Cetinju. Ono što je, ipak, sigurno jeste činjenica da je vojvoda Mirko, kao i prilikom pohare Pipera i Bjelopavlića, komandovao i vojskom koja je izvršila poharu Kuča i ispisao jednu od najsramotnijih stranica u crnogorskoj istoriji, počinio jedan od najbezdušnijih zločina na kojem bi mu i Turci pozavideli:
- Poharu Kuča izvršio je Mirko - piše Simo Popović - onako grozno, a bez potrebe, bez povoda i razloga. Dajući maha neograničenoj volji i vlasti svojoj on nije ovakijem radom svojijem doprinosio ugledu i dobrom imenu Knjaza i brata svoga, šta više bio je tijem i uzrok smrti Danilovoj.
Nezadovoljstvo vladavinom knjaza Danila koje je tinjalo u narodu, naročito u crnogorskim brdima, podjarivano uticajima sa strane i golemim nevoljama koje su na samom početku njegove vladavine donijeli dvogodišnje vojevanje sa Turcima, a potom i nezapamćena glad tokom 1854. i 1855. godine, poslije Pipera i Bjelopavlića, kulminiralo je u Kučima.
Posečeno 80 glava
Božidar Milić - Krivodoljanin je u svojoj studiji "Kuči u Crnoj Gori: Etnološko-istorijska razmatranja prema Crnoj Gori i hercegovačko-brdskim plemenima 1416 - 1918." (objavljena u Beogradu 1994. godine), uneo niz nedoumica oko prve crnogorske pohare Kuča. On tvrdi da je Kučima u pomoć priteklo "oko 1.000 Turaka iz Podgorice", da je vojvoda Mirko naredio komandantima da u Kučima "popale, unište i ubiju sve što pred sobom nađu", da su tu komandu slepo izvršili vojnici iz katunske, crmničke, riječke i lješanske nahije, kao i jedan deo Bjelopavlića, da posebno stradali Orahovo, Koći, Zatrijebač i Fundina, gde su popaljene sve kuće i posečeno "80 glava, većinom dece i staraca, dok je Crnogoraca poginulo 12..." Ove podatke ponavlja i Milovan Ivanović u svojoj knjizi "Kuči među brdskim i malisorskim plemenima", a bez širih komentara u svojim đelima ih prenose i Miljan Jokanović, Ilija Petrović, Radovan Gošović i još neki hroničari Kuča. Teško je zaista razumeti da jedan ovakav pogrom nije i ranije dobio zasluženo mesto u istoriografiji, da o ovome, pre svih, Marko Miljanov nije zapisao ni slova, pa je na istoričarima da provere verodostojnost i istinitost ovih zastrašujućih činjenica.
Nepokorno pleme
A knjaz Danilo, odnosno vojvoda Mirko, dva puta je vojštio na Kuče. Prvi put u maju 1855. godine, crnogorska vojska pod komandom vojvode Mirka Petrovića krenula je na Kuče sa više strana, ali je tada diplomatija velikih sila reagovala brzo i odlučno i izvršila pritisak na knjaza Danila da obustavi operaciju i vrati vojsku. Tako se sve završilo bez težih posledica, ali to niti je urazumilo Kuče da uvide kakva im opasnost preti i kud ih njihov nepokor i tvrdoglavost vodi, niti ohladilo usijanu glavu mladog knjaza i njegovog slepo odanog brata-dželata, odlučnog i vazda spremnog da izvrši sve što gospodar naumi.
Povukao je vojsku, ali je nastavio sa propagandom pred svetom kako Kuči, podsticani iz Skadra, i dalje upadaju na teritoriju drugih crnogorskih plemena i zlostavljaju ih, pljačkaju, ubijaju i pale im kuće. Zato, samo godinu dana kasnije, jula 1856, knjaževa vojska, predvođena, naravno, i ovog puta "velikim" vojvodom Mirkom i znatno pojačana četama pojedinih brđanskih plemena, ponovo kreće put Kuča i Bratonožića, odlučna da ovog puta utjera strah u kosti i Kučima i njihovim navodnim zaštitnicima i pomagačima iz Skadra. Računajući, valjda, i na mogućnost da se u sve umiješaju i Turci iz Skadra i Podgorice, knjaz Danilo je mobilisao silu od koje bi se sledila krv u žilama i mnogo jačem protivniku nego što je bilo jedno goloruko i izgladnelo brđansko pleme.
Država u državi
U stvari, ovo ratoborno gorštačko pleme, koje je stalno bilo na vjetrometini uticaja i interesa i Turske i Crne Gore, uvijek je bilo pomalo država u državi.
Vitez i junak, ili ubica dece?
(1): Gledaću da se proslavim zlom...
(2): Surova osveta Đuraškovićima
(6): Za Bjelopavliće oganj i otrov
(7): Zbog knjeginje je i glave skidao
Nepokorni i neposlušni, Kuči se nisu dvoumili oko svoje nacionalne pripadnosti, ali ni pristajali da trpe i ćute pred tiranijom i samovlašćem cetinjskog gospodara. Još kad ih je pritisla dvogodišnja glad, nijesu više hajali za knjaževu izričitu naredbu o ukidanju hajdučije i strogoj zabrani upadanja na tursku teritoriju i teritoriju drugih susednih plemena gdje su se snabdevali hranom, pleneći stoku i pljačkajući od onih koji su imali.
Istoričari to uglavnom uzimaju kao neposredan povod za oružanu akciju crnogorske vojske protivu Kuča, iako je potpuno jasno da je cilj bio sasvim drugačije prirode: knjaz Danilo je očigledno želeo da Kučima pesnicom utera rogove u glavu i jednom zasvagda od njih stvori tvrdu krajinu i pouzdanu branu prema skadarskom pašaluku, da i Turcima i cieloj Evropi stavi do znanja da je to Crna Gora.
Pavel Apolonovič Rovinski smatra da se ovde "plemenski separatizam sukobio sa državnošću koja je težila ujedinjenju", a Marko Miljanov koji je, van svake sumnje, bolje od ikoga poznavao svoje Kuče i razumeo njihova stremljenja, sve objašnjava na jedan prost način. To ipak deluje dosta uverljivo i logično, primereno i prkosu Kuča i nemilosrdnosti knjaza Danila prema onima koji mu se slepo ne pokoravaju:
"U ovo vrijeme knjaz Danilo zatraži od Kuča da plaćaju danak i da im postavi sud - piše Marko Miljanov u svom delu 'Pleme Kuči u narodnoj priči i pjesmi'. - Kuči ne kćeše čut o danku, jer ga nijesu ni Turcima plaćali".
