Vitez i junak, ili ubica dece?(8): Samo jednom mu se suprotstavio
Veliki vojvoda Mirko Petrović je, u to ipak nema nikakve sumnje, bio u stvari, crnogorski vladar iz senke i sve ono što predstavlja sumračno naličje vladavine njegovog brata, knjaza Danila, može se staviti u prćiju i ovom knjaževom bratu, ovenčanom slavom u bojevima sa Turcima, posebno u boju na Grahovcu i za vreme "devet krvavih ostroških dana".
Jer, samo u izuzetno retkim prilikama on se suprotstavljao knjazu Danilu i obuzdavao ga da ne čini sve ono što naumi.
U tom pogledu je svakako posebno karakterističan trenutak kada je knjaz Danilo preko Francuske počeo pripremati teren da Crnu Goru stavi u vazalni položaj u odnosu na Tursku, što je, naravno, izazvalo burne reakcije, naročito među glavarima brđanskih plemena.
Jedini slobodni kamen
Na čelu senata
Energični i beskrupulozni vojvoda Mirko se posle razotkrivanja zavere stavio na čelo Senata i na vreme svima učinio na znanje da je potpuno besmislena i svaka pomisao na mogući ustanak i prevrat u Crnoj Gori. Pri tome je uspeo da potpuno izoluje i onemogući svaki uticaj odbeglih kolovođa pobune, pa je na kraju od svega ispalo samo to da je ruski konzul u Dubrovniku, Stremouhov dobio premeštaj.
On je, istina, za to Turskoj ponudio i određenu cenu - da Crnoj Gori prisajedini Hercegovinu, deo Bosne, Sandžak, deo stare Srbije i veliki deo Albanije sa Skadrom, ali sve to ipak nije bilo dovoljno da umiri ni Crnogorce ni evropsku diplomatiju, koja je sve činila da takvu nagodbu osujeti.
Tu vrstu samostalnosti pod vrhovnom vlašću Carigrada niko nije prihvatio - Crnogorci, jer su više voleli slobodu u golom kršu i tesnim granicama koje su od iskona čuvali i branili, evropske sile, jer bi takva nagodba dovela do velikih poremećaja na Balkanu i omogućila Turskoj da bez zrna baruta konačno stavi ruku i na taj prkosni i jedini slobodni kamen na južnom delu poluostrva.
Crnogorski glavari, pre svih Jole Piletić, pop Risto Bošković i Novica Cerović, knjazu su nedvosmisleno stavili do znanja da se mora okaniti ili takvih namera ili crnogorskog prestola, a slična upozorenja su stigla i iz Beča i Moskve.
Peko Vujović u svom feljtonu "Vojvoda Mirko Petrović, vojskovođa i zaslužni državnik", čak tvrdi da je i sam knjažev brat bio protiv takve ponižavajuće nagodbe, da je vojvoda Mirko lično potpisao jedno pismo koje su senatori uputili knjazu Danilu u Pariz za vreme njegove posete Francuskoj:
- U slučaju da potpišeš takav ugovor sa Turcima - stajalo je, navodno, u tom pismu - ja i veliki deo glavara napuštamo Crnu Goru", poručio je vojvoda Mirko bratu.
Vitez i junak, ili ubica dece?
(1): Gledaću da se proslavim zlom...
(2): Surova osveta Đuraškovićima
Zavera do Dubrovnika
To, ipak, nije uspavalo vojvodu Mirka i navelo ga da brata ostavi na cedilu. Lukav i pronicljiv, on je upravo tih dana osetio i na vreme otklonio opasnost, pohvatao niti jedne zavereničke mreže koju su oko njegovog brata-gospodara pleli stari i znani protivnici iz najužeg rodbinskog okruženja, i energično reagovao. Pokazao se i veštiji i odlučniji od "zaverenika" i brzo preuzeo inicijativu - pokazao da s njim nema šale.
Preko žbira i špijuna je doznao šta se sprema i ušao u kanale kojima putuju glasnici i pronosi se tajna pošta od Dubrovnika do Cetinja. Uhapsio je izvesnog Luku Radonjića kao čoveka za vezu zaverenika sa ruskim konzulom u Dubrovniku i po svoj prilici vešto mu napakovao "nepobitne dokaze" - konzulova pisma u kojima se govori o prevratu u Crnoj Gori. Time je zavazda eliminisao i Đorđija Petrovića kao jednog od glavnih i nakon Pera Petrovića najopasnijih protivnika i pretendenata na crnogorski presto, kao i njegove rođake Vuka, Mašana i Krsta Petrovića, te Mašuta Milića i knjaževog sekretara Milorada Medakovića.
Sutra - Vitez i junak, ili ubica dece?(9): Glava triput u torbi
Prevaren za 3.000 dukata
Knjaz Danilo je u principu bio kivan plemenskim starešinama, vojvodama, kapetanima i drugim glavarima, kojima je obećavao grom i pakao, istrebljenje, ukoliko dozna da se bogate i gule kožu potčinjenima i narodu. On sam se, pa ni njegova desna ruka i udarna pesnica, brat Mirko, međutim, nije toga dosledno držao. Za ilustraciju evo jednog primera o kojem piše Duka Londrović u feljtonu o Novici Ceroviću.
Naime, u želji da ućari i uveća imetak, knjaz Danilo je dao "pod interes" 3.000 forinti pljevaljskim trgovcima Kujundžićima. Kad je shvatio da su ga lukave Sandžaklije izigrale, da neće da vrate ni "glavnicu", a kamoli dobit, knjaz Danilo pozove Novicu Cerovića i pogodi se s njim da, kako zna i ume, naplati dug, a za nagradu da uzme polovinu tih para.
Čim je obavio posao, Novica je požurio natrag na Cetinje. U Biljardi je zatekao vojvodu Mirka i potanko mu ispričao šta je učinio. Vojvodi Mirku se to nije dopalo, posebno knjaževo obećanje da će Novici dati polovinu para, pa počne da grdi znamenitog drobnjačkog junaka i uglednog senatora. U tome bane i knjaz Danilo i počne da viče na Mirka:
- Jesam li ja gospodar ili ne?! Preko moje reči ne može niko, pa ni ti Mirko, iako si mi rođeni brat. I za tebe sam gospodar kao i za sve druge Crnogorce!
U nastupu ljutnje, zamahne i da udari brata, ali ga u tome spreči Novica Cerović, preklinjući:
- Ne, gospodare, na brata, za ime boga i Svetoga Jovana.
