Vitez i junak, ili ubica dece? (6): Za Bjelopavliće oganj i otrov
Knjaževa se ne poriče. Veliki vojvoda Mirko Petrović je požurio da ispuni želju i naredbu svog brata i gospodara Danila, sakupio oko 6.000 vojnika, ponajviše Katunjana i navojštio na Bjelopavliće. Jednim odredom je lično komandovao, a drugi je prepustio vojvoda Krcu Petroviću, ali je knjaz Danilo zbog nečeg posumnjao u vojvodu Krca i sam je preuzeo komandu nad tim delom vojske.
Tako je počela velika pohara Bjelopavlića u kojoj je glavni cilj bila Orja Luka, odnosno Boškovići, vođe i organizatori pobune, koji su se zatvorili u svoje nove, tvrde kule, odlučni da izginu i da se ne pokore samovoljnom i bezdušnom knjazu. Na njihovu sreću, na Orju Luku su pre ostalih, pre knjaza Danila i vojvode Mirka, stigli Piperi sa Jolem Piletićem na čelu, velikim prijateljem i popa Rista Boškovića i svih Boškovića. On je uspeo da ih nagovori, a potom im i pomogao da napuste kule i na vreme se sklone u obližnji turski Spuž.
Verni sinovi srpskog imena
Zanimljivo je da je skadarski vezir, glasoviti Omer-paša, junak i silnik od kojeg su se celom Balkanu tresle nogavice, kad su Boškovići, bežeći pred dugačkom rukom osvete knjaza Danila dospeli u Skadar, sve učinio da ih pridobije i obrne ih protivu Crne Gore i knjaza Danila. Nisu, međutim, pomogla nikakva obećanja i carske buruntije kojima su vojvodi Ristu i njegovim rođacima nuđeni činovi u turskoj vojsci, sve su odlučno odbili:
- Nikad, čestiti pašo, neću učiniti ono što bi osramotilo moje ime, ime moga bratstva, moje kuće, mog ponosnog plemena i Crnu Goru - odgovorio, po zapisima Toma Oraovca, vojvoda Risto Bošković Omer-paši - pa te molim ostavi nas na miru, ili nas poseci, kako to dolikuje tebi, tvome junaštvu i tvome caru. Mi Boškovići ne možemo biti drugo nego ono što smo, a to je verni sinovi Crne Gore i srpskog imena...
A kad je, godinu dana kasnije, pod velikim pritiscima Rusije i drugih saveznika ipak pristao da ih pomiluje i odobri im povratak u Crnu Goru, knjaz Danilo nije mogao odoleti svojoj pizmi i pakosti i pokušao je da ponizi Boškoviće i umanji im ugled u narodu. Nije održao obećanje, izrekao im je novčane kazne, a umesto oružja dao im je posebno skovane kusture.
Inače, po povratku iz izbeglištva, kad je umesto kuće zatekao zgarište i ucveljenu suprugu Janu, kad je saznao šta mu se desilo sa decom, pop Risto Bošković je odlučio da se zakaluđeri, digne ruke od svega i povuče se u manastir. Sprečili su ga u tome njegovi rođaci i prijatelji i njegova verna Jana koja mu je, ipak, kasnije donela veliku radost - čak u pedeset petoj godini je zatrudnela i rodila mu sina Sava od kojeg će ostati široki trag, šestoro dece.
Vitez i junak, ili ubica dece?
(1): Gledaću da se proslavim zlom...
Ogrejani na zgarištu
Kad je knjaz Danilo s vojskom prispeo na Orju Luku i shvatio da su mu pobunjenici umakli, naredio je odmazdu:
- Imanje Boškovića od sada je državno, a njihove kuće da se odmah zapale i unište...
Vojska je istog časa izvršila naređenje, a knjaz je, po tvrđenju Toma Oraovca, i ne samo njega, lično, uzeo ugarak i zapalio kuću zeta, popa Rista Boškovića. A kad su perjanici priveli prestravljene žene i decu "da se ogreju" na zgarištima svojih sprženih kuća, knjaz je među ženama spazio svoju sestru Janu.
- Jano, pljuni na izdajnoga popa Rista, pa idi i budi popa Đura Kusovca - ti, pope Đuro, pošto ti je umrla žena, uzmi Janu za ženu.
- Nijesi pogodio, Zeko - odgovorila ponosno Jana - ja nikad neću pljunuti na mog vjernog muža, vojvodu Rista Boškovića, on je uradio ono što bi svaki pošteni Crnogorac učinio, ja se sa njim ponosim i dičim se što sam njegova žena. On, ni niko njegov, nije bio izdajnik, već su izdajnici oni koji su udarili na čast junačkog i viteškog plemena Bjelopavlićkog. Vojvoda Risto je osvijetlio obraz svoj i svoga plemena, oprao obraz plemena od tvojih lajavaca koje ti štitiš i pomažeš, ne bilo ti prosto ni pred bogom ni pred ljudima, i ka neće...
Čestitost krvnika
Knjaz Danilo nije imao snage da prizna veliku grešku koju je počinio i sramotu koju je naneo Bjelopavlićima i bjelopavlićkim prvacima, da pokaže poštovanje prema junacima i ljudima spremnim da i životom brane dostojanstvo, već je, naravno uz svesrdnu podršku zlobnog starijeg brata Mirka istrajavao u pokušajima da ih ponižava i pošto im je odobrio povratak u Crnu Goru. Nije postupio onako kako je dve godine ranije postupio Omer-paša prilikom poznatog krvavog pohoda na Crnu Goru. On je tada nekoliko dana boravio u napuštenoj kući popa Rista Boškovića na Orjoj Luci. Na okretku, međutim, nije dopustio da se kuća spali kao i većina ostalih po Bjelopavlićima, već mu je napisao i ostavio poruku:
"Dragi vojvodo, žalim što tvoju glavu ne nosim u Skadar. Iz poštovanja prema tvome junaštvu i kuraži, ostavljam ti kuću u kojoj sam boravio nekoliko dana netaknutu, kao znak da junak junaka i krvnik krvnika mora poštovati..."
Ne griješi dušu
- Oćeš, kučko, ili ću ti tu štenad (misleći na decu vojvode Rista - Lazara i Mašana, stare dve i četiri godine) poklati da od psa ne ostane kučadi - planuo uvređeni knjaz i zgrabio joj decu iz ruku da ih baci u vatru, ali ga u tome sprečio Jole Piletić:
- Ne, gospodare, ako Boga znaš, ne griješi dušu! - rekao Piletić i oteo mu decu iz ruku.
Knjaz Danilo zbog toga umalo nije ubio glasovitog piperskog junaka i serdara - spasli ga ostali glavari. Nisu, međutim, spasili sinove, decu popa Rista Boškovića - neko ih je, da ugodi knjazu ili po njegovom nagovoru, tokom noći oba otrovao!
