Vitez i junak, ili ubica dece? (1): Gledaću da se proslavim zlom...
U Podgorici je na najekskluzivnijem mestu nedavno podignut spomenik vojvodi Mirku Petroviću, koji je srušen 1919. godine, odmah nakon ujedinjenja Crne Gore i Srbije i detronizacije kralja Nikole i dinastije Petrović. Priča koja sledi kazuje i zašto je spomenik tada uklonjen i zašto njegovu obnovu i danas prati žestoko protivljenje, prvenstveno Kuča, Bjelopavlića, Pipera i Crmničana.
Bio je jedna od najznačajnijih ali i najkontroverznijih ličnosti koja je sedala na crnogorski presto, državnik dostojan divljenja, ali i prezira, vladar neviđene upornosti i kuraži, ali i beskrupulozni apsolutista čija je volja bila vrhovni zemaljski zakon, tvorac moderne dražave i zagovornik vladavine prava, koji nije dozvoljavao ni da se misli protivu njegove vlasti i volje, prek i nemilosrdan u sukobima, prgav i nazlobrz - nije prezao ni od ličnih uvreda i poniženja u obračunima sa protivnicima i neistomišljenicima, što ga je na kraju i glave koštalo...
Ovako bi se u najkraćem izgledali "lik i delo" knjaza Danila, prvog crnogorskog svetovnog vladara, nesumnjivog tvorca i utemeljivača moderne crnogorske države, ocena iskristalisana za 157 godina, od poslednjeg julskog dana 1860. kada je ubijen na kotorskoj rivi. Zeko Mali ili Zeko Maniti, kako su ga još za života prozvali njegovi protivnici i oponenti, za manje od devet godina vladavine dobrano je ispunio jedno zloslutno obećanje koje je Crnogorcima dao čim je, sa nepunih 26 godina, seo na tron velikih predaka iz dinastije Petrovića:
"Vidite li kolišnji sam mali, ali ako me ne uzaslušaste, biću vam veći od Lovćena: ako mi ne date dobrom da se proslavim, ja ću gledati da se proslavim zlom!
U senci ovog fizički malog i neuglednog čoveka, "zelenog Stankovog kepeculjka", stajao je njegov šest godina stariji brat, vojvoda Mirko Petrović, junak na čije se oružje i hrabrost oslanjao i Danilov prethodnik, stric Petar Drugi Petrović Njegoš, a pogotovu Danilov naslednik, sinovac, sin vojvode Mirka - knjaz Nikola, sve do 1867. godine kad je vojvodu Mirka u četrdeset sedmoj godini života, pokosila kolera.
Apsolutista po ubeđenju
"Knjaz Danilo je bio apsolutista po ubeđenju - veli akademik Branko Pavićević, istoričar, koji je najsveobuhvatnije izučio i predstavio kratkoveku vladavinu pretposljednjeg izdanka dinastičke loze Petrovića. - Njegova volja je bila vrhovni zemaljski zakon. Knjaz nije trpeo nikakvu opoziciju. U sukobu sa njom bio je nemilosrdan. Možda je takvu žestinu podsticao i njegov brat - vojvoda Mirko Petrović. Od stupanja knjaza Danila na čelo Crne Gore, vojvoda Mirko, kao senator, pa viceprezident i kasnije prezident Praviteljstvujuščeg senata crnogorskog i brdskog, nije dozvoljavao ni da se misli protiv strogosti knjaževske vlasti, a kamoli da se nešto protivu nje preduzima..."
On je bio surovi i bespogovorni egzekutor i izvršilac volje svoga mlađeg brata-gospodara, njegov sigurni zaštitnik i sledbenik, do fanatizma nemilosrdan u obračunu sa knjaževim protivnicima i svim što je predstavljalo branu njegovoj samovolji, samovlašću i tiraniji.I knjaz Danilo i njegova
velika uzdanica, brat Mirko, očigledno su dobro poznavali mentalitet Crnogoraca i samo se pridržavali pouke, onoga što je o Crnogorcima rekao Sveti Petar Cetinjski: Oni silno poštuju svoje glavare i starješine i strogoj vlasti se slijepo povinuju."
Znao je to očigledno i Petar Drugi Petrović Njegoš kad se na samrtnoj uri neočekivano opredelio da za naslednika odredi sinovca Danila, "gologuzog i bogobitnog zelembaća Stanka krtolaša", "dosta pametnog, ali malenog i paprenog", ćosavog, zelenih očiju i žute kose da "niko ne bi rekao da je Crnogorac", a ne brata Pera, uglednog i bogatog trgovca, oličenje crnogorske lepote.
Koliko je verovao u Danila, u njegovu odlučnost i energičnost, da je on gospodar kakav je potreban Crnoj Gori i Crnogorcima, Njegoš je, navodno, pravdajući svoj izbor i "potonju volju" u nekoj prilici rekao: Ako ostane ovakav kakav je, čuće ga cijela Evropa...
Sutra - Vitez i junak, ili ubica dece? (2): Surova osveta Đuraškovićima
Falila je dlaka da se krv prospe
Danila su posebno zapamtili Crnogorci, naročito oni koji nisu pristajali na njegovu samovolju i nemilosrđe, na tiraniju koju je za njegov račun sprovodio brat, vojvoda Mirko. Bilo je tako od prvog dana njegove vladavine, od trenutka kad je gotovo silom zbacio strica Petra, njega sa vladarske stolice i osujetio njegov pokušaj da uz podršku Senata izigra Njegoševu volju zapisanu u testamentu.
Kralj Nikola, koji je tada imao tek 10 godina, u svojim "Memoarima" je vrlo plastično opisao tu mučnu atmosferu. Danilo je banuo na Cetinje sa ocem Stankom, bratom Mirkom i oko pedeset pratilaca, uglavnom Njeguša. Prkosno su pevali, podvriskivali i pucali, a Danilo je redom pozdravljao svakoga koga bi usput sreo.
Kralj Nikola tvrdi da mu je jedino barjaktar Markiša Ilin Ivanović glasno otpozdravio: Dobra ti sreća, gospodaru.
"Stric Danilo s pratnjom - piše kralj Nikola - u sami mrak prođe ispod biljarde put Manastira, da u crkvi poljubi grob svog strica i predšestvenika. Kad je izašao iz crkve, srešće ga jedan sluga, pa će mu reći: - Za vas je naređeno u gornje sobe u Manastiru. Zapovijedate li izaći gore?' - Ne, đe je Pero? - zapita on. - U Biljardu'. On se uputi od Manastira k Biljardi... Na vratima velike dvorane stajaše Marko Šutinov, perjanik, jedan od prvijeh privrženika Perovijeh... U to će neko reći: - Zatvorite vrata!... Mala je stvar tu falila, jedna dlaka, pa da se nečuvena krv prospe...''
