Vitez i junak, ili ubica dece? (14): Ko zlo čini, zlo i dočeka

Kazna pala na sinove

Najviše su zla i bezboštine pokazali u Kučima jedan deo Crmničke nahije i Vražegrmci iz Bjelopavlića, te ih je narod kleo i pljuvao pa i oni posle pristaše da sami sebe pljuju i obličavaju, koreći sebe i kajući se, pošto videše kakav Božji kastig (kazna) na nji pade, da ih sad narod žali, iako ih je pre proklinjao, piše Miljanov.

"Tako, nekojemu su oči ispale, nekojemu ruke se osušile, neki se razguba te se ne miješa u čeljad, nekojemu đeca pomrla, nekojemu se poboljela, a nekome istražila. I sami zločinci, a ne samo narod, nabrajaju šta je ko činio i što dočekuje. Pop Jovo Vojvodić iz Gluvoga Dola govoraše:

- Neće od naše kuće traga ostajat, zašto je moj brat pop Mijailo najprvi počeo klat đecu u kolijevke, pa sad nema njega ni od njega nikoga, no mu je pusta kuća zatvorena. I ja sam ima tri-četiri đetića, sad nije do jedno živo, i njemu se ne nadam da će živjet, no će mi se trag iskopat, ka svijema zločincima i bezbožnicima.

Marko Perazić pita je Neška Dupiljanina:

- Kako si, Neško? Odavno te nijesam gleda. Neško mu je odgovorio:

- Ja nikako, Marko, no mi se steče ono, kad mi reče da ne zakoljem ono dijete, e ću Bogu platit: Ja ne posluša, no ga zakla, i Bogu plati: tri sam sina ima, jednoga mi izjela zmija, jedan mi se udavio u vodu, a jedan mi se raspa od bolesti na postelju: sad nijednog nemam živoga. Mala što sam ima i š njim živio, sve mi se je pogubilo i Bog mi je sve moje nagrdio. Marko, ožalošćen, reče:

- Nemo sam sebe tako ubijat, može bit da je to Božja sudbina.

Neško reče:

- Nije to Božja sudbina, no je to đavolja sudbina koja nagna mene i druge da koljemo đecu u kolijevke i starce, te ne Bog nagrdi, mene i druge koji smo to činjeli te se kaliježi narod s nama.
Marko reče: - Ne kaliježi se narod no ve žali.
Neško: - Nema pravo niko da nas žali, zgriješio bi Bogu ko bi nas
žalio.

Vitez i junak, ili ubica dece?

(1): Gledaću da se proslavim zlom...

(2): Surova osveta Đuraškovićima

(3): Tragedija braće Điknića

(4): Pohara Pipera

(5): Sramotno kolo u Ostrogu

(6): Za Bjelopavliće oganj i otrov

(7): Zbog knjeginje je i glave skidao

(8): Samo jednom mu se suprotstavio

(9): Glava triput u torbi

(10): Prvi pohod na Kuče

(11): Druga pohara Kuča

(12): Ima vlasti, ali nema časti

I sveci se prevare

Jedan Ljubotinjanin zapita Đoka Punišina, Kuča, odakle je, i kad mu on kaza da je iz Oraova, upita ga:

- A je li sad oni dub kod ubla blizu sela? Kad mu Đoko kaza da jest, on mu reče: - Pod oni dub zakla je dijete u kolijevku jedan naš, eto ga slijep od oba oka, a ruke osušene. - Za tijem mu je nabraja po sela i plemena što se je kome dogodilo, a slijepac, čujući što mu priča, reče:

- Neka, bogu fala, e sam ja i drugi ovo dočekali, dadosmo primjer
narodu.

Zdravi mu reče: - Vas žali narod da vi može što pomoć. Slijepi:

- Ne zaslužujemo Bogu ni ljudima da nas žale. Zdravi: - E, jadan,
zaslužuje svatko da se žali: i sveti su se varali, pa se i vi prevariste, no će Bog oprostiti onoga što se kaje. Slijepac malo okrijepljen, reče: - Može Bog da ni ove muke što olakša za oni svijet, a za ovi nemamo što tražit.

- Kapetan Pavić Perazić govoraše: - Bogme, vi, Kuči, one godine, platiste od nas što nije prije bilo, a mi platismo od Boga, da se ne čuje da je ko Bogu tako plaća, pa je nabraja s družinom što je ko platio Bogu."

Sutra - Vitez i junak, ili ubica dece? (15): Knajz Turcima poklonio Kuče