I premalo, ali i previše sna utiče na vaše zdravlje
I premalo, ali i previše sna može da izazove zdravstvene probleme, među kojima su razdražljivost, manjak energije, zamućenje vida, gojaznost, bolesti srca, visok krvni pritisak, dijabetes, depresija, moždani udar, pokazuje istraživanje britanskih stručnjaka.
Istina je da potrebe sna variraju između pojedinaca i određene su genima, starošću i načinom života, kaže dr Viki Revel sa Univerziteta Sarej i dodaje da neki ljudi funkcionišu dobro s mnogo manje sna od drugih.
Međutim, stručnjaci su dokazali da svaki noćni sat manje ispod šest sati utiče na imunološke ćelije i celokupni metabolizam.
Pročitajte još:
* Evo kako da se konačno naspavate
* Apneja kod muškaraca okidač za depresiju
* Muči vas nesanica? Jedite pirinač
Prema rečima Revelove, za ljude koji "normalno" spavaju, popodnevno spavanje je odlično za zdravlje i mozak, na šta ukazuje i studija iz 2008. koja je potvrdila da je popodnevno dremanje efikasnije od kofeina, a američko istraživanje je pokazalo da mali odmor od šest minuta može značajno da poboljša memoriju i učenje.
Tokom dana ipak ne bi trebalo spavati više od 20 minuta jer se tada ulazi u pun san koji rezultira inercijom tela posle buđenja, a ponekad može izazvati mučninu i vrtoglavicu.
Stručnjaci ukazuju da se rano i iznenadno buđenje javlja svakih 90 do 120 minutnog ciklusa spavanja, što nije neobično jer su se i naši preci nekada tako budili da bi jeli ili proverili sigurnost kuće.
S druge strane, budnost u ranim jutarnjim satima može da bude posledica stanja poput depresije, menopauze, dijabetesa, bola, stanja uzrokovanog apnejom (prekidanje normalnog disanja), sindromom nemirnih nogu, ali i nuspojavama pojedinih lekova.
Stručnjaci savetuju da svaki pojedinac stabilizuje svoje vreme buđenja tokom godine, da ugasi kompjuter i mobilni dva sata pre odlaska u krevet.
- Za probleme sa snom uglavnom je kriv stres, ali i plava svetlost mobilnih telefona i kompjutera koja potiskuje izlučivanje hormona sna - melatonina, jer ta svetlost narušava unutrašnji telesni sat koji reguliše spavanje jer telo reaguje na svetlo i tamu - kaže Revel.
Ona ukazuje da je jedan od načina za postizanje kvalitetnijeg sna kognitivna bihejvioralna terapija koja pospešuje stanje kod više od 54 odsto ljudi koji imaju problem sa snom.
