Kosovo izgubljeno u prevodu (3): Pravo na žalbu samo tužiocu
Prevodi kosovskih zakona na srpski jezik su toliko loši da su mnogi apsolutno nerazumljivi i neprimenljivi. Sve to ide na štetu građana koji ne znaju kako pravni propis uopšte glasi, i Srbi nemaju jednake šanse za zastupanje pred sudom, kaže advokat Nebojša Vlajić, koji je pred kosovskim sudovima zastupao nekoliko hiljada građana.
U praksi se dozvoljava i sudu i tužilaštvu da zakone tumače onako kako njima odgovara:
- Ja čitam zakon na srpskom, pa ako nešto nisam siguran, pogledam englesku verziju. Međutim, to što čitam engleski tekst ne vredi puno, jer je sudija po pravilu Albanac i on ima albanski tekst i njemu je taj dokument merodavan. Sudija ima poslednju reč i on je uvek u pravu. Kada tužilac optužuje i on isto ima poslednju reč i tumači tu nejasnoću kako mu odgovara. Okrivljenom, koji je u sudskom postupku najslabija stranka, odnosno njegovom braniocu, vrlo je teško da ubede sud kakav je propis - pojašnjava Vlajić.
Član 2 stav 3 Krivičnog zakonika Kosova, recimo, kaže, da će u slučaju nedoumice definicija krivičnog dela biti određena tako da bude najpovoljnija za osobu protiv koje se vodi krivični postupak. Međutim, Vlajić priča da je tokom 20 godina advokatske prakse doživeo da se stotinama puta propis tumačio na štetu okrivljenog.
- U jednom vrlo ozbiljnom predmetu izrečena je kazna od nekoliko godina zatvora, a razlike u tekstu zakona su se odnosile na pravo žalbe. Okrivljeni je usmeno najavio žalbu, a zbog različitog tumačenja zakona, žalba je dozvoljena tužiocu, ali ne i okrivljenom. Čoveku je na kraju udvostručena zatvorska kazna - kaže Vlajić.
On ističe da su se on i njegove kolege od 1999. godine zbog problema sa prevodom zakona obraćali Unmiku, Euleksu, Ministarstvu pravde Kosova, a advokatska komora se nekoliko puta zvanično i žalila. Kao odgovor dobijali su objašnjenja o nedovoljnom broju prevodilaca i nedostatku finansija. Vlajić dodaje i da su sve međunarodne organizacije koje su pratile suđenja na Kosovu, a njihov broj nije mali, takođe svesne ovog problema.
- Oni to eventualno istaknu u svojim izveštajima, a često i ne. Ali, istakli ili ne, nikakvog efekta nema. Osnovna briga kosovske Skupštine koja te zakone donosi jeste da albanski tekst bude jasan, a prevod na srpski niko ni ne gleda. Za srpske poslanike nisam siguran ni da su svesni tog problema, jer je njihova glava u oblacima, a ne u onim problemima koji pogađaju svakodnevno svakog čoveka - zaključuje Vlajić.
U praksi se, kada je reč o nekom krivičnom delu koje je opštepoznato, advokati uzdaju u ono što su ranije naučili i na propise koji su ranije važili, ali poseban problem nastaje kada je reč o novom krivičnom delu.
Presedan za Srbe
Advokat Nebojša Vlajić ističe da je samo jednom za 16 godina imao suprotan primer i to nedavno, da je u slučaju različitih verzija teksta odluka doneta u korist optuženog.
- Desilo se nadavno u slučaju ljudi optuženih za krivično delo omogućavanje bekstva uhapšenom. U srpskoj verziji se predviđalo da ta osoba mora biti uhapšena na osnovu sudske odluke, ali takva rečenica se nije nalazila u engleskoj i albanskoj verziji. Pošto se radi o Srbima, sudija Apelacionog suda je za važeću verziju uzeo onu na srpskom.
Šta radi Ustavni sud
- Kosovska Skupština i svi poslanici bi trebalo da se pobrinu da svi zakoni budu jasni, i da sve tri verzije zakona: srpska, albanska i engleska budu usaglašene. Posebno bi srpski poslanici morali time da se bave. A nakon toga možda bi i Ustavni sud jedanput konačno mogao da reaguje, pa da po službenoj dužnosti neke od nesaglasnih zakona i nejasnih tekstova proglasi suprotnim Ustavu i da ih ukine zbog toga što su nejasni - kaže Vlajić.
