Kosovo izgubljeno u prevodu (1): Albancima globa, Srbima zatvor
Ni zločin ni kazna nisu jednako propisani za sve na Kosovu. Istraživanje "Vesti" utvrdilo je više od 5.500 grešaka u prevodu Krivičnog zakonika Kosova na srpski jezik.
Nije reč samo o nepoštovanju srpskog pravopisa ili gramatike, već je teško razumljivo da se među 444 člana tog specifičnog zakona nalazi skoro 2.000 potpuno ili delimično pogrešno prevedenih reči ili delova članova i izostavljenih delova teksta koji se nalazi u originalnoj verziji zakona na albanskom jeziku.
Srpski jezik je zvaničan jezik u Prištini, a tamošnjim Zakonom o upotrebi jezika propisano je da će svi usvojeni pravni akti u Skupštini Kosova biti objavljeni na zvaničnim jezicima i da su verzije na zvaničnim jezicima jednako merodavne.
Kako je moguće govoriti o poštovanju osnovnih ljudskih prava i prava na jezik, kako ne pomisliti na diskriminaciju i kakvo jednako tumačenje pred sudom očekivati sa ovolikim brojem netačnosti, nepreciznosti i nejasnoća?
Obogaljena azbuka
"Vesti" su u septembru objavile istraživanje "Pravo na jezik" u kome je uočeno više od 4.000 grešaka u prevodu Ustava i sedam zakona Kosova na srpski jezik, a koji su po mišljenju srpskih poslanika u kosovskom parlamentu najznačajniji za srpsku zajednicu. U dva izuzetno važna zakona, Zakon o katastru i Zakon o vlasništvu i drugim stvarnim pravima, pronašli smo više od 1.800 grešaka u prevodu, a u Zakonu o zaštiti i promovisanju prava zajednica uočili da je umesto 30 pri prevodu korišćeno 27 slova azbuke. Niko od međunarodnih zvaničnika na Kosovu, ali ni od predstavnika vlasti u Beogradu u javnosti nije reagovao na zaključke tog istraživanja.
Za prevod zakona koji ima 12 prevodilačkih grešaka po članu, Nora Bezera, profesor albanskog jezika i stručni saradnik na istraživanju "Vesti", kaže da je krajnje nezadovoljavajući.
- Zakon jeste razumljiv, ali pojedini stavovi su potpuno pogrešno prevedeni. Dovoljno je bilo da se jedna reč zameni nekom drugom, pa da taj stav ima dva potpuno različita značenja za čitaoca na srpskom jeziku u odnosu na onog koji čita na albanskom. U ovom zakonu, na primer, često se kod izricanja kazne za neko krivično delo zanemarivao deo da se pored kazne zatvorom ta kazna može zameniti novčanim, prosto taj deo je u prevodu izostavljen - ističe Nora Bezera, doktorant albanskog jezika i književnosti.
Srbima ostaje pravo da beže, ironično primećuje profesor prava dr Darko Simović, osvrćući se na razlike u prevodu člana 12 Krivičnog zakona Kosova koji se odnosi na nužnu odbranu.
- U albanskoj i u engleskoj verziji se koristi termin "odbiti napad", a na srpskom "izbeći napad". To znači da je nivo prava na nužnu odbranu u srpskoj verziji znatno smanjen, pa jedino dozvoljava defanzivno ponašanje. Prosto ilustrovano, ako neko krene da vas napadne nožem, prema albanskoj verziji možete da se branite nožem ili bilo kojim oružjem, a prema verziji na srpskom jeziku smete samo da bežite - kaže Simović, član i Srpskog pravničkog kluba.
Sličan jaz, primećuje, napravile su greške u prevodu i u članu 13, koji definiše "krajnju nuždu" kao situaciju u kojoj se osoba našla kako bi izbegla opasnost po sebe ili drugog.
- U srpskoj verziji se kaže da šteta koju nanosite mora biti manja od one koja je pretila, a u originalu stoji da ne sme biti veća. Razlika u tumačenju je ogromna, i taj apsurd posebno dolazi do izražaja kada se primeni na život. Zamislite situaciju da dva neplivača upadnu u reku. Ako bi jedan spasavajući sopstveni život onemogućio drugog da ispliva, krivično bi odgovarao - pojašnjava dr Simović, profesor Kriminalističko-policijske akademije u Beogradu.
Preciznost određivanja zakonske norme, pogotovu u krivičnom zakonodavstvu, jeste Sveto pismo. Svako slovo, padež i zarez može da promeni smisao tog zakona, podvlači Goran Petronijević, nekadašnji sudija i istaknuti beogradski advokat, koji je za 24 godine bavljenja krivičnim pravom objavio više od 40 radova.
- Ako u tekstu izostavite novčanu kaznu, kao alternativnu kaznu, to znači da, recimo za šumsku krađu, Albanac može da dobije novčanu kaznu, a Srbin ide u zatvor. To ne mora da znači u primeni, ali jedna tako prevedena odredba teško da bi se mogla nazvati nemarnošću, greškom i lošim prevodom. To može da bude i teška namera: zastrašivanje, osećaj diskriminacije, poniženosti, stvaranja građana drugog i trećeg reda, i recimo da se takvim pojavama pospeši iseljavanje i spreči povratak Srba - smatra Petronijević.
Na osnovu višegodišnjeg zastupanja okrivljenih pred Tribunalom u Hagu, on ističe da se tamo problem prevoda uglavnom svodi na greške nastale pri simultanom prevođenju, a da mu ovakvi prevodi kosovskih zakona izgledaju kao da je neko koristio Gugl umesto prevodioca. Za neprecizan prevod člana 131 Krivičnog zakonika Kosova koji se odnosi na špijunažu kaže da je posredi - čista diskriminacija.
- U srpskoj verziji o tom krivičnom delu kaže se da "svako lice koje komunicira, preda državnu tajnu ili omogući pristup državnoj tajni stranom licu", a u originalu stoji "svako ko državnu tajnu prenese, preda ili učini dostupnom drugoj državi". To je prvo strahovito nejasno, a prema jezičkom tumačenju to bi značilo da svaki građanin na prostoru Kosova i Metohije ne bi trebalo da ima bilo kakvu komunikaciju sa bilo kakvim strancem. "Komunicirati" i "preneti", ovo nije ista odredba člana.
Da je reč o potpunoj razlici u prevodu na srpski, Petronijević tvrdi i za član 147 gde je u samom naslovu koji u originalu glasi "podsticanje na nacionalnu rasnu, versku i etničku mržnju", u srpskoj verziji teksta "etnička mržnja" je nestala.
- Srbi nisu jednaki pred zakonom i ugrožena su im ljudska prava - zaključuje on.
Istražujući ovaj problem, "Vesti" su se obratile Misiji Evropske unije vladavine prava na Kosovu, između ostalih i sa pitanjima da li smatraju da nepravilan prevod može biti predmet zloupotreba i da li su oni koji se služe srpskim jezikom jednaki pred zakonom? Iz Euleksa su nas uputili na Sudski savet Kosova i kancelariju glavnog kosovskog tužioca, ali od njih nismo dobili nikakav odgovor.
Ljubinko Todorović, bivši zamenik ombudsmana Kosova, ocenjuje da sa ovoliko grešaka Krivični zakonik Kosova ne može biti validan pravni akt za Srbe i da bi oni trebalo da se obrate za pomoć instituciji ombudsmana ili Ustavnom sudu Kosova. Advokat Nebojša Vlajić, koji je tokom dugogodišnje prakse zastupao više hiljada građana pred kosovskim sudovima, ističe da su njegove kolege od 1999. godine svima i svakome isticali problem sa prevodom zakona, ali da to ništa nije vredelo.
