Kosovo izgubljeno u prevodu (2): Priučeni prevodioci
Za profesionalnog prevodioca ovoliki broj grešaka pri prevodu Krivičnog zakonika Kosova je sramota! Studenti se ovakvim prevodima rugaju, ističe Nora Bezera, profesor albanskog jezika i stručni saradnik u istraživanju "Vesti".
- Najveći propusti pri prevodu ovog zakona su svakako oni koji se tiču terminologije, jer su mnogi termini izmenjeni, na mnogim mestima se upotrebljavaju reči koje ne postoje u srpskom ili se koriste hrvatski izrazi... Sve je to dokaz da prevodi neko ko nije profesionalac, i da se prevodilačkim poslom na Kosovu bave ljudi koji su nekada studirali ili radili u bivšoj Jugoslaviji - ističe Bezera, doktorant albanskog jezika na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Pohvala za azbuku
Pri analizi Krivičnog zakonika Kosova uočeno je samo 26 logičkih grešaka što je, ocenjuje profesorka Nora Bezera, izuzetno mali broj za ovoliki broj stranica.
- Pohvalno je što su koristili 30 slova azbuka, tako da nije bilo permutacije slova. Uglavnom su to greške gde je izostavljeno neko slovo u reči ili izmenjeno drugim slovom.
Pri detaljnoj jezičkoj analizi Krivičnog zakona Kosova osim oko 2.000 terminoloških grešaka, utvrđeno je i više od 2.100 gramatičkih grešaka, i više od 1.300 pravopisnih.
- Drugi veliki propust jeste pravopis. Neshvatljivo je puno grešaka bilo na tom polju. Ljudi misle da je dovoljno samo dobro govoriti jezik, a za pisanje ne mare puno. Zato verujem da se takve greške prave zbog neprofesionalnosti prevodioca i nepostojanja organa na Kosovu za proveru znanja prevodioca. Trebalo bi postaviti pitanje i zvaničnicima, pogotovu srpskim zašto ne reaguju na ovako loše prevode.
Ona podvlači da bi prevode trebalo da rade profesionalni prevodioci koji su završili Filološki fakultet.
- Ne poznajem nijednog prevodioca na Kosovu. Zapravo, kad god pokušam da nekog upoznam, taj se ustručava da priča sa mnom na srpskom. S druge strane, znam za primere gde su kao prevodioci, pa čak i lektori srpskog jezika zaposlene žene Srba koji rade u institucijama Kosova. Dakle, ako takve osobe dobro govore srpski, onda ne znaju albanski, i obrnuto. Taj problem proističe i iz toga što su Srbi i Albanci dva podeljena društva i što Srbi neće da uče albanski jezik, kao ni Albanci srpski. Za sada sam čula da se srpski u Prištini može učiti samo u jednoj privatnoj školi jezika, pa čak i kada bi neki mladi Albanci želeli da nauče srpski jezik, nemaju gde.
Nestašica slova
Ustav Kosova (60 strana) - 930 grešaka u prevodu, od toga 216 reči je izostavljeno, potpuno pogrešno prevedeno ili su umetnute reči ili delovi rečenica koje ne postoje u albanskom originalu. Na primer, iz člana o sprovođenju suvereniteta u srpskoj verziji je izostavljena reč - referendum.
Zakon o nestalim licima (9 strana) - 198 grešaka u prevodu. U zakon koji se odnosi na zabranu diskriminacije je umetnut deo koji ne postoji u originalu.
Zakon o Radio-televiziji Kosova (28 strana) - 562 greške u prevodu. Osim od pravopisnih, zakon vrvi i od onih grešaka gde su netačno ili neprecizno prevedene reči i izrazi sa originala na srpski jezik.
Ahtisarijev paket zakona koji je uvršten u kosovski Ustav ima čak 382 greške u prevodu, a na skoro svim mestima zamenjena su slova Č i Ć.
Zakon o istorijskom centru Prizrena (12 stranica) više od 350 grešaka u prevodu, a mnogi nazivi su ostali u albanskoj transkripciji. Na svakom mestu je pogrešno napisana imenica Kosovo.
Zakon o vlasništvu i drugim stvarnim pravima (83 stranice) - oko 1.500 grešaka u prevodu, a koriste se nepoznate "srpske" reči poput - ankand, oferta i bazament.
Zakon o katastru (21 stranica) - 354 greške i veliki broj hrvatskih reči i izraza.
Zakon o zaštiti i promovisanju prava zajednica i njihovih pripadnika (16 strana) - 281 greška, a za prevod je umesto 30, iskorišćeno 27 slova azbuke.
