Kosovo izgubljeno u prevodu (5): Odgovorne i institucije
Pitanje jezičkih prava na Kosovu je uključeno svake godine u Izveštaj o napretku EU i Studije izvodljivosti Kosova, kažu za "Vesti" u Kancelariji EU u Prištini.
- Kancelarija EU ohrabruje nadležne institucije Vlade Kosova da učine sve kako bi se poštovali standardi EU, uključujući i relevantne zakone koji podržavaju zaštitu prava zajednica na Kosovu.
Oni ističu da Kancelarija EU na Kosovu, odnosno specijalni predstavnik EU, nisu odgovorni za reviziju prevoda zakona koje su "Vesti" navele u istraživanju, ali da pomno prate i politički podržavaju rad poverenika za jezike.
- Naša kancelarija je u potpunosti svesna problema koji utiču na svakodnevni rad poverenika za jezike, uključujući i potrebu kako za tehničkom, tako i za političkom podrškom.
Ističu i da je "EU svesna određenih nedostataka i propusta kada je u pitanju izrada nacrta i prevoda zakona koji negativno utiču na njihovo tumačenje".
- Ovo se može rešiti kroz temeljne reforme unutar važećih institucija. Generalno, smatramo da je veoma važno razlikovati osim pitanja gramatike, kvaliteta jezika, pa čak i osnovne pismenosti (koja mogu biti poboljšana kroz više obrazovanja i obuku) i istorijski važna pitanja koja često zahtevaju ne samo tehnički ili politički dijalog, već i jaku političku volju.
Na pitanje o greškama u prevodu Krivičnog zakonika Kosova, u Kancelariji EU u Prištini kažu da bi osim povereniku, sve problematične prevode na službene jezike treba direktno uputiti i relevantnim institucijama u kojima bi se greške u prevodu zapazile i ispravile.
- U tom kontekstu smatramo da ovakva odgovornost leži i na pomenutim institucijama.
Ustav važniji od života
U analizi Krivičnog zakona Kosova dr Darko Simović primetio je još dva detalja za koje smatra da su, sa pravne strane, u najmanju ruku neobično definisani.
Za član 35 koji je umesto kao "dogovor o izvršenju krivičnog dela", pogrešno preveden kako "pristanak", objašnjava da je previše široko definisana zona kriminalnog dela.
- Ovako definsan član u praksi bi mogao da znači, da ako dvoje ljudi sedi, na primer, u Gračanici i jedan kaže: "Trebalo bi da smenimo vlast", a drugi sutra ode i kupi sekiru ili pušku, po ovom članu Zakona bi mogla obojica da budu uhapšena pod optužbom za krivično delo protiv ustavnog poretka. Ovakve definicije nema nigde u normalnom svetu - kaže on.
Isto tako sasvim je neuobičajno da prvo navedeno krivično delo Krivičnog zakonika bude napad na ustavno uređenje Republike Kosova.
Zasad bez odgovora
Za razgovor o ovoj temi, "Vesti" su nekoliko puta uputile poziv i šefu Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marku Đuriću. Međutim, taj razgovor nismo uspeli da zakažemo. Pitanja smo uputili i Komesaru za ljudska prava Saveta Evrope Nilsu Muižnijeksu, ali on nije bio u mogućnosti da nam na njih odgovori u određenom roku.
- Obično je prvo krivično delo u posebnom delu krivičnog zakonika skoro uvek ubistvo. Pravo na život je uvek ispred svega i to odražava sistem vrednosti u društvu. Možda simbolično, ali čini se da je u pravnom poretku tzv. Kosova Ustavni poredak iznad života pojedinca.
Zakonik je usvojen aprila 2012. godine, a stupio je na snagu 1. januara 2013. godine.
