Ekskluzivna ispovest Aleksandera Dorina (13): Hapšenje kao horor
Autorka feljtona se posle priče o okolnostima koje su prethodile nastanku knjige "Srebrenica - kako je zaista bilo", kao i onima posle njenog objavljivanja, u intervjuu vraća na 17. jun ove godine, kada je Aleksander Dorin bio uhapšen i odveden u bazelski zatvor.
To je dan Vašeg privođenja. Možete li da opišete kako je to sve izgledalo?
- Prvo su zvonili oko 11 pre podne i nisam ni uspeo da otvorim vrata, a oni su probili glavni ulaz moje kuće, verovatno nekom šipkom. Onda su uleteli specijalci.
Nikada nisam video toliko maskiranih ljudi, ne znam da li ih je bilo 12 ili 15, opkolili su kuću sa svih strana, i bacili se na mene. Bio sam u bašti, oborili su me, pa su mi vezali ruke i noge.
Stanari odbili pritisak policije
Da li ste se uplašili?
- Nisam ni stigao da se uplašim. Mislio sam, vanzemaljci me napadaju, gotovo je. Vezali su mi oči nekom ligaturom, ugurali me u kuću, preturili su ceo stan.
Uhapsili su i dvoje stanara, koji su bili gore, na spratu - jednog Španca i njegovu prijateljicu. Bio sam sat vremena tako zapakovan, a za to vreme su pretresali celu kuću, a ne samo moj stan.
Upadali su i u prostorije drugih stanara, koji nemaju veze sa mnom. Taj čovek koji gore živi i njegova prijateljica takođe su, tri meseca, držani u zatvoru i sve vreme su vršili pritisak na njih da me optuže da sam šef narko-bande.
Oni to nisu hteli. Iako su na njih stalno vikali i pretili im, oni su bili uporni, tvrdili da nije tako kako su od njih zahtevali da kažu. Na kraju su morali da ih puste.
Branilac: "Nemojte da se ubijete!"
Da li su Vam ti ljudi još stanari posle svega što su doživeli?
- Jesu. Pričali smo o tome, pre neki dan, i rekli su kakav je to horor bio.
Kad su okončali to prevrtanje po kući, ubacili su me u neki transporter i odveli u bazelski zatvor. Tri dana kasnije su me izveli pred nekog sudiju koji mi je za branioca po dužnosti, izabrao ženu koja mi je rekla:
"Samo nemojte da se ubijete. Bićete dugo ovde, gospodine!"
Rekao sam joj da se vidi kako je kompetentna i da ume da istera strah iz klijenta.
To je taktika, podmetnu vam branioca koji će vam napraviti još veće probleme. Tada je moj izdavač "Ariman ferlag" organizovao privatnog advokata Zutera. To je bila velika sreća jer ko zna šta bi još sve bilo.
Podrška i hrabrenje preko interneta
Mediji u Švajcarskoj, a i u Srbiji, nisu posebno propratili Vaš slučaj. Koji su ljudi koji su Vas u startu podržali?
- Moj izdavač "Ariman ferlag" u prvom redu, a sa srpske strane mnogi portali, 5.000 prijatelja na Fejsbuku, moji lični prijatelji, jedan deo rodbine, gospođa Šic iz Nemačke, koja je bila u timu odbrane Miloševića, Helga Fuks iz organizacije za ljudska prava. Bilo je dosta njih koji su me hrabrili i podržavali.
Ekskluzivna ispovest Aleksandera Dorina:
4. Laž o 100.000 ubijenih civila
5. Kompromisi istraživača - iz straha
8. Nesuglasice i među Bošnjacima
9. Izmišljeno 8.000 stanovnika
A Jugoslav Petrušić? Da li je reagovao i Peter Handke?
- Jugoslav je preko mog advokata stupio u kontakt sa mnom i hteo da me poseti, ali je taj njegov zahtev odbijen. Javljao se, ali nije imao šanse da mi se približi.
Handke je, izgleda, tada bio na nekom putovanju, gospođa Šic je pokušala da ga kontaktira, ali ga nije bilo mesec dana.
Ali, i ovo je bilo iznad očekivanja. Bio sam iznenađen kad sam video sve to u "Vestima", osnovali su stranicu "Slobodan Dorin", ljudi su zvali javnog tužioca. Uopšte se nisam nadao takvim reakcijama.
Policija nije izvalila podove
U kakvom stanju ste zatekli stan po povratku?
- Stan je bio u neredu, sve je bilo pretreseno, ali je nastao nesporazum jer to što su neki pisalo da su mi razvalili podove i vrata nije bilo. Naime, pre tog upada sam počeo da renoviram kuhinju, pa su smo izbili pločice na podu, a stanari koji su ušli mislili su da je policija razbila te pločice.
Ali, to nije bilo tako. I bez toga, stan je ipak bio u haosu, vrata su oštećena, prozori razbijeni. To ću sad morati sve da namestim.
U zatvoru me lagali
"Najstrašnije je, međutim, bilo to što su me u zatvoru lagali. Kad sam ih pitao da li ima načina da regulišem finansijsku situaciju, da neko skuplja kirije mojih stanara da uplatim hipoteku, da mi neko ne bi oduzeo kuću, taj komesar je rekao da tu nema pomoći, da nema načina da se to uredi".
Poverovao sam tom komesaru
Sudbina Dorinove kuće je i dalje neizvesna - blokirana je - jer zbog te tendenciozne laži nije na vreme preduzeo mere da reši obaveze iz hipoteke:- Posle dva meseca mi je jedan čovek u pritvoru kazao da zatvor ima specijalno odeljenje koje se time bavi. Zamislite, da mi oni mi puna dva meseca to ne kažu. Šta da mislim, to mi nisu rekli, verovatno samo da bi mi namestili još veći haos.
Zašto o tome niste razgovarali sa advokatom?
- Jer sam kad mi je taj komesar rekao da ne postoji način da se uredi poverovao tom čoveku i nisam imao razloga da sumnjam da me jedno službeno lice laže.
Tužba sudu u Strazburu
Najavili ste tužbu sudu u Strazburu zbog kršenja ljudskih prava i kolektivnu tužbu sa drugim zatvorenicima. Šta očekujete od toga?
- Tretman u tom zatvoru je generalno grozan, krše ljudska prava svakodnevno i to prilično rigorozno, tako da sam sakupio jedno desetak zatvorenika koji su rekli da će zajedno sa mnom da podnesu tužbu protiv bazelskog zatvora i tog tužioca. Biće toga još dosta.
