Ekskluzivna ispovest Aleksandera Dorina (10): Čudna smrt koautora
U nastavku razgovora, Aleksander Dorin, odgovarajući na pitanja novinara "Vesti", priča o nasilnom maltretiranju kojem je bio izložen po izlasku njegove knjige o Srebrenici, ali i o tome kako je postao žrtva švajcarskog pravosuđa. Kao što je već navedeno, bio je priveden i četiri meseca zadržan u zatvoru.
Kome ste se našli na smetnji, po Vašem mišljenju? I šta se krije iza tog privođenja?
Vaša istraživanja sigurno nisu nešto nepoznato, ni novo švajcarskim vlastima. Šta je onda bila svrha takvog zastrašivanja, ako se o tome radilo?
- Pre svega, da kažem da to što se dogodilo nije prvi put da sam imao poteškoća.
Neobjašnjena smrt koautora knjige
Koautor moje knjige Zoran Jovanović, bivši šef informativne službe Drinskog korpusa, umro je u Srbiji pod čudnim okolnostima. Niko nije radio autopsiju, ne znam zašto. Znam da je bio na putu da uzme neki važan video-materijal koji smo već bili platili, zvao me je da mi kaže da je preuzeo ta dokumenta, a sutradan je nađen mrtav bez tih dokumenata i video-snimaka.
Bilo je situacija kada mi je sekretar bosanskog konzulata u Frankfurtu Kenan Kovačević pretio, u porukama mi je psovao sve po spisku, vređao me i pretio da će SIPA da me uhapsi u Bosni. Došlo je i do otvorenih pretnji da će da me ubiju, da mi odseku glavu.
Bio je već jedan incident, 2005. godine, kad sam bez ikakvog razloga uhapšen ispred svoje zgrade i odveden jedne noći u zatvor i pretučen. Zbog tih batina mi se poremetio centar za ravnotežu, pa sam osam meseci imao probleme s ravnotežom.
Do dan-danas ne znam zašto su me uhapsili i pretukli. Rekli su mi da su me zamenili za nekog.
Što više piše, sve je uspešniji
Znači, već je bilo raznih neprijatnih situacija. Švajcarski mediji su me napali i pisali da negiram genocid u Srebrenici. Kad je pokojni Zoran Jovanović bio svedok Karadžiću u Hagu, primetio je da se tužioci nerviraju zbog naše knjige. Bilo je dosta toga. Nije ovo palo s neba.
Imali ste i ranije konflikte sa švajcarskim, konkretno bazelskim novinarima?
- Da, upadali su mi i ranije u stan, maltretirali mamu dok je još bila živa, pisali da negiram genocid, da sam nacionalista, Bilo je već dosta napada. Ali, primećujem da je nastao jedan fenomen - što više pišem, sve sam uspešniji. Mislio sam da je to bilo aktuelno pre 20 godina i da se smirilo, ali, naprotiv, knjige se sve bolje prodaju.
Jedan češki režiser nudi mi da napravimo film o Srebrenici, knjige su prevedene na pet jezika: srpski, nemački, engleski, italijanski i češki.
Pokazuje se da je to aktuelnije nego što je bilo i očigledno je da sam se tim uspehom približio kritičnoj tački za neke ljude. Za njih sam prešao crvenu liniju njihovog strpljenja, dosta im je mene, pa su razmišljali kakve mere da preduzmu da me ućutkaju - pokušali su da dokažu da sam učinio nešto što nisam - da bi uništili kredibilitet ovih mojih knjiga.
Ekskluzivna ispovest Aleksandera Dorina:
4. Laž o 100.000 ubijenih civila
5. Kompromisi istraživača - iz straha
Ostaje nejasno čija je naredba
Odmah, na samom početku, bilo je špekulacija da ste uhapšeni zbog posedovanja snimaka koji mogu da sruše lažnu priču o Srebrenici? I da je Švajcarska, kao država iskorišćena kao poluga u tajnoj, paraobaveštajnoj NATO operaciji Gladio, u kojoj je teror glavno oruđe? Ima li istine u svim tim teorijama zavere?
- Mene su dva puta nedeljno vodili na neka saslušanja u zatvoru i komesar mi je rekao:
"Znate, ja ne radim za CIA!"
- Vi možda ne, ali šef Vašeg šefa, šefovog šefa šef! - rekao sam mu.
Iza toga mora neko da stoji, neko ko je to naredio. Primetio sam da je javni tužilac Tomas Homberger veoma brutalan. Protiv mene je krenuo s tolikom mržnjom i agresivnošću da to sigurno ne radi bez nekog razloga.
Mapa incidenta kod tuzlanske kapije
Da li su Vas ispitivali o političkim stvarima, osim onoga što se navodi u zvaničnoj optužnici?
- Jesu. Prvo su mi oduzeli kompjuter koji koristim za publicistički posao i nisu mi ga još vratili, iako sam na slobodi. Ni druga dokumenta mi nisu vratili. Od Jugoslava Petrušića sam dobio sigurno više od sto hiljada dokumenata, sve na hard disku, to su mi sve oduzeli i do dan-danas nisu vratili. Pokazivali su mi slike Jugoslava Petrušića i pitali u kakvim sam odnosima s njim, takođe telefonske razgovore s njim, pitali odakle mi mapa incidenta kod tuzlanske kapije, zašto se ja time bavim. Pitali su me o tome, i te kako.
Ide im na živce
Koliko knjiga ste prodali?
- Ne mogu tačno da kažem, ali mislim da smo u nekoliko tiraža probili 20.000. Mislim da se došlo do tačke kada su moćnici sebi rekli: "Ovaj nam već pomalo ide na živce!" Dorin ovo propraća tihim smehom.
Pokušaj da mu unište egzistenciju
Mora da je neko nekoga zvao, ne znam da li su to švajcarski mediji, bošnjačka ambasada u Frankfurtu, neko iz Sarajeva, da li neko iz Amerike, to ne znam, ali po načinu postupanja vidim da je to bio napad na moju ličnost i da su pokušali da mi unište čitavu egzistenciju.
Sud ne pravi veštačku ravnotežu
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju predstavlja sebe, na zvaničnom internet sajtu, naravno, u najlepšem svetlu. I kao dokaz da je pravedan, navodi da ima jednak odnos prema svim stranama u ratnom haosu devedesetih godina prošlog veka. Tvrdnju da svoju pravičnost i nepristrasnost smatra izuzetno važnim potvrđuje time što je od samog početka konstatovano da su sve strane u sukobima počinile zločine, da se ne svrstava ni na čiju stranu u sukobu, niti pokušava da stvori nikakvu veštačku ravnotežu među različitim grupama.
