Ekskluzivna ispovest Aleksandera Dorina (9): Izmišljeno 8.000 stanovnika
Kako sada stoje stvari, jasno je da nema saglasnosti ni o tome šta se stvarno zbilo, a ni o broju žrtava, pogotovo onih nedužnih. Čini se da će i u budućnosti jedna strana tvrdi jedno, a druga drugo.
Postoji li mogućnost da se ikada utvrdi konačna istina?
- Po mom mišljenju, srebrenički slučaj je razjašnjen do poslednjeg detalja i, faktički, ništa nije nejasno. Kada bi taj slučaj došao pred neku neutralnu komisiju, bilo bi jasno da od optužbe ne bi ostalo ni jedan posto. Uopšte nije pitanje da li se nešto može dokazati, nego da li se neko zanima za te dokaze.
Statistika samo zainternu upotrebu
Situacija je takva da moramo da se pitamo ko je uopšte spreman, ko može da objavi te rezultate protiv volje svetskih sila, koja komisija.
Kada će, na primer, Amor Mašović da dozvoli da neko sa strane otvara sanduke u Potočarima, uzme uzorke i uradi DNK analize? Nema šanse, a nije ni potrebno jer postoji dovoljno dokaza koliko je ljudi i na koji način stradalo, koliko je zaista ubijeno i ko ih je ubio.
Nema više otvorenih pitanja, pitanje je samo - ko će to da objavi? Jasno je da sa strane EU, NATO i Amerike to niko neće, nema šanse.
Ekskluzivna ispovest Aleksandera Dorina:
4. Laž o 100.000 ubijenih civila
Evo konkretnog primera: predsednik Predsedništva opštine Srebrenica Fahrudin Salihović piše za odeljenje za statistiku u Sarajevu informaciju 11. 01. 1994. da je na teritoriji opštine prisutno: lokalnog stanovništva 9.791, 1.0756 lica s opštinske teritorije koji su došli u grad i 16.708 ljudi izbeglih iz drugih opština - ukupno 37.255 ljudi.
Dokument se završava rečima: "Traženi podatak vam prilažem za statistiku koji vi ne bi trebali davati na uvid međunarodnim organizacijama jer one kalkulišu sa 45.000."
Zvanični dokument korišćen u Hagu
Oni su, dakle, još 1994. godine izmislili gotovo 8.000 stanovnika Srebrenice koji nisu postojali. Prema tome, kako je moguće da su 1993. najavili pokolj, a godinu dana kasnije, 1994, izmišljeni su ljudi koji će biti žrtve tog pokolja!
Nesrazmera
Iako se najveći broj predmeta u kojima je postupano pred Međunarodnim sudom bavio zločinima za koje se navodi da su ih počinili Srbi ili bosanski Srbi, Međunarodni sud je vodio istrage i podigao optužbe protiv osoba svih nacionalnosti.
Osuđujuće presude su izrečene Hrvatima, bosanskim muslimanima i kosovskim Albancima za zločine počinjene protiv Srba i pripadnika drugih nacionalnosti.
Sud, međutim, ne prihvata primedbu da postoji nesrazmera između krivica i presuda.
Sada pogledajte ovaj zvanični dokument međunarodne zajednice, korišćen u Hagu, dakle garantovano autentičan. Pisao ga je major Gaj Sends.
Tamo je navedeno da je u Tuzlu, posle pada Srebrenice, zvanično došlo 35.632 ljudi. Dakle, ako odbijete tu cifru od one u Salihovićevoj statistici, dođete do broja od manje od 1.700 nestalih.
To su međunarodni dokumenti, koji kažu da je nestalo manje od 2.000 ljudi.
"Majke Srebrenice" - samo 2.000 članica
Pa, i sama organizacija "Majke Srebrenice" od starta ima manje od 2.000 članica, a komandanti muslimanskih jedinica su oficijelno svedočili da su u proboju imali manje od 2.000 poginulih vojnika.
Za sud niko nije neprikosnoven
Haški tribunal je u praksi odgovornost za počinjena zverstva konkretizovao na konkretne ličnosti, bez obzira na njihov status, nacionalnost - to jest, da niko nije neprikosnoven.
Takođe, svodeći krivicu na individue, Sud je štitio čitave zajednice od toga da budu optužene kao "kolektivno odgovorne".
Toj statistici može možda da se doda 200-300 boraca iz Žepe koji su takođe stradali u proboju. Ali, kako god da okrenete, nema nijednog dokaza da je u proboju stradalo više od 2.000 ljudi i nema nijednog dokaza da je streljano više od onih 120 zatvorenika koje je pobio odred internacionalnih plaćenika.
Nema nijednog dokaza, ni pismenog ni usmenog, da je neki srpski komandir naredio da se ubije ijedan čovek, a kamoli 8.000 ljudi!
Kad god pričam s nekim ko tvrdi suprotno, kažem mu da mi pošalje svoje dokumente koji dokazuju to što tvrdi. Dajte mi izjavu makar jednog vojnika holandskog bataljona koji je video ubistvo u Srebrenici ili tvrdi da su ljudi nasilno preseljeni, a ne da su dobrovoljno otišli iz enklave.
Posebno je interesantno da nijedan od ovih dokumenata Bošnjaci ne poriču i nikada nisu rekli da nisu autentični - ali odbijaju da ih komentarišu.
Tribunal sam o sebi
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (ICTDž-MKSJ)
je sud Ujedinjenih nacija koji se bavi zločinima počinjenim tokom sukoba na Balkanu devedesetih godina prošlog veka.
Od svog osnivanja u maju 1993. godine, nepovratno je promenio sliku međunarodnog humanitarnog prava i pružio mogućnost žrtvama da iskažu strahote koje su videli i doživeli.
Svojim odlukama bez presedana koje se tiču genocida, ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti, Međunarodni sud je pokazao da visoki položaj nekog pojedinca više ne može biti zaštita od krivičnog gonjenja.
Milioni stranica ali beskorisnih
Ima tu milion detalja, ali na kraju se sve svodi na cifre: koliko je ljudi bilo pre pada grada, koliko je poginulo u borbama, a koliko je evakuisano iz grada.
To su vrlo jednostavne stvari, i uopšte nije potrebno mnogo ulaziti u detalje, jer oni mogu samo da zamagle ključne činjenice.
Čak su i u Haškom tribunalu rekli da postoje milioni stranica nad kojima više niko ne može da ima potpun pregled. Mada, njima to i nije potrebno jer su oni svoju odluku unapred doneli i ne osvrću se previše na činjenice.
Haški tribunal kao moderna inkvizicija
Kakav je, po Vama, bilans Haga posle više od dve decenije od njegovog osnivanja 1993. godine?
- Mnogi novinari i istraživači su se bavili Haškim tribunalom. Nemačka novinarka Katrin Šic je pratila proces Miloševiću, Džon Lonland je napisao knjigu, među njima je i Čivikov... Svi koji su se nezavisno bavili Tribunalom došli su do iste procene - da to, zapravo, nije tribunal.
Lično bih to uporedio sa vrstom moderne inkvizicije. To nema veze s pravdom, sa sudom, to je politička institucija koja ima zadatak pretežno da optužuje i osuđuje Srbe i čak da ih ubija.
Ne isplati se uopšte ulaziti u detalje jer sve što bi se reklo bilo bi pogrešno jer nema veze s pravosuđem i pravdom.
