Ekskluzivna ispovest Aleksandera Dorina (6): Deset maraka po glavi
Autor knjiga o Srebrenici u kojima se demantuje zvanična verzija o zločinu, uhapšen je 17. juna u svom stanu i skoro četiri meseca držan u pritvoru pod najstrožim uslovima, optužen da je trgovao kanabisom, što on kategorički negira.
Autor intervjua Aleksanderu Dorinu: Ima li na Zapadu još nekih koji zvaničnu verziju dovode u sumnju?
- Ima, i sa svima sam u kontaktu. Nemac Jirgen Elzeser je već pisao o Srebrenici, Dajana Džonson, a postoji i Grupa za istraživanje Srebrenice koju vodi Edvard S. Herman, pa Džonatan Ruper, bivši novinar Bi-Bi-Sija.
U knjizi o preživelima iz Srebrenice, američki autor piše da u Sent Luisu žive mnogi koji su izbegli. To sam pominjao zato što nikada nije vođena nijedna istraga da se širom sveta sakupe imena onih koji sada žive u inostranstvu i da se uporede sa imenima na listi navodno nestalih.
Srbi nisu Jevreji
Zašto mi Srbi nismo složni, kao Jevreji na primer?
- Imamo drugi mentalitet. Jevreji su složniji, moćniji, organizovaniji, bogatiji.
Mi smo slovenski narod, više volimo život, poeziju i ljubav nego da imamo neku strategiju i da se borimo. Tu je onda i nezainteresovanost za svetska zbivanja, jer se naši ljudi bore da prežive.
Kad odem dole, vidim da ljudi vole da se druže, popiju koju, da filozofiraju. Takvi smo kakvi smo.
Izbegli iz Srebrenice žive širom sveta
Pošto dokumenti pokazuju da je poginulo oko 2.000 ljudi, znači da je ostalih 6.000 ili izmišljeno ili živi negde drugde, ili su ubijeni na drugim lokacijama.
Rekao sam sebi, ako već u nekom gradu u Americi živi 20.000 Bošnjaka i među njima 1.000 Srebreničana, moramo se pitati koliko ih ima širom sveta? Na šta bismo tek naišli kada bismo vodili svetsku istragu, što nije moguće...
Znate da je 1996. godine u Bosni na biračkim spiskovima bilo oko 3.000 ljudi proglašenih za nestale. Tada je Džonatan Ruper pitao Oebs kako je moguće da mrtvi ljudi glasaju. Odgovoreno mu je da ne mogu sada da dođu do tih podataka, jer su dokumenta nestala.
Ekskluzivna ispovest Aleksandera Dorina:
Šta kažete o forenzičkim nalazima koji se tiču sahranjenih u Srebrenici? Zar to nisu dokazi?
- Odgovoriću protivpitanjem: Ko ima uvid u rad bošnjačkih forenzičara? Niko, osim Amerikanaca. Zašto nije bilo nijednog Rusa, ili Kineza, ili Srbina? Znači, nikada neće moći da bude utvrđeno i provereno ko se zaista nalazi u tim sanducima.
Dr Zoran Stanković je dobio gotove rezultate analiza i čak i u njima pronašao nelogičnosti, a on nije učestvovao u iskopavanjima. Ustanovljeno je da je pet kostiju iste osobe računato kao pet osoba.
Mistifikacija u Tribunalu
Organizacija ICMP, čiji je osnivač Bil Klinton, tvrdi da je identifikovala 2.500 leševa. Radovan Karadžić je na suđenju tražio da vidi tu dokumentaciju, ali je dobio odgovor da to nije moguće pošto čak ni sud ne može da je dobije.
Sud se poziva na dokumentaciju koju niko nikada u Hagu nije video, a na pitanje zašto to nije moguće, odgovoreno je da je to zbog zaštite privatne sfere porodica žrtava!
Nesrpski vojnici u Vojsci RS
Potpuno je nerazjašnjen komandni lanac koji je vodio do 10. diverzantskog odreda, kome je pripadao Dražen Erdemović. Je li ikada ustanovljeno od koga su i da li su oni dobili konkretne komande šta da čine?
- Slučaj Erdemović je veoma komplikovan. Čak i on sam se nikada nije izjasnio o tome ko im je dao tu naredbu. Međutim, sve indicije ukazuju na strani faktor.
Pre svega, čudno je kako je došlo do toga da se u vojsci RS pojave Slovenci, Bošnjaci, Hrvati. Imate izjavu Jugoslava Petruševića da je za to odgovoran Fikret Muslimović, koji je sarađivao sa Aleksandrom Vasiljevićem i da se tu radilo o velikim parama, da su hteli da u Vojsku RS infiltriraju jedan broj nesrpskih boraca - da oni urade ono što su uradili.
Postoje izjave boraca koji su bili začuđeni kad su se ti nesrpski vojnici pojavili na srpskoj strani. Sve to govori da je cela akcija pripremana ranije.
General Mladić nije imao razloga da regrutuje Bošnjake, Slovence i Hrvate da se bore na srpskoj strani.
Slučaj generala Krstića
General Radislav Krstić, bivši zapovednik Drinskog korpusa VRS, koji je osuđen najpre na 46 godina, a zatim mu je kazna smanjena na 35 godina zatvora, odgovornost za zločine u julu 1995. prebacuje na generala Mladića i, kako je rekao, "njegov Kninski klan, koji su činili general Tolimir, pukovnik Beara, potpukovnik Popović i drugi".
dž On, dakle, nije negirao da je došlo do zločina?
- Ima jedna nemačka onlajn stranica, medienanaldžse.de. Tu su se bavili slučajem Krstića. Ko je pratio slučaj Krstića, morao je da, u prvom redu, primeti da se u tom slučaju ne pojavljuje nijedan dokaz da je bilo ko sa srpske strane naređivao ijedan zločin.
I Krstić sam je od početka govorio da nema pojma o tome.
Specijalni zadatak - streljati begunce
Kako objašnjavate to da mnogi pripadnici jedinice Milorada Pelemiša, tog Desetog diverzantskog odreda, pa i on sam, nikada nisu pred sudom odgovarali za učešće u dešavanjima u Srebrenici?
Pelemiš živi u Beogradu, Brane Vlačo, Brano Gojković su par kilometara od Srebrenice u Bratuncu, Slovenac Franc Kos u Novom Naselju kod Bijeljine... Jedan od pripadnika ove jedinice, Zijad Žigić, koji je po nacionalnosti musliman, pričao je kako su za ubistva nagrađivani sa 10 maraka po glavi?
- Najvažniji detalj je taj da su borci tog odreda, a najviše ih je iz Vlasenice i Bijeljine, tog dana pušteni na odmor. Pelemiš je tog dana bio u bolnici u Šekovićima, jer je imao saobraćajni udes, odred nije bio na dužnosti i najveći deo boraca nije bio tamo. Međutim, kako izgleda, neko je tih nekoliko boraca iz tog odreda - Erdemovića, Kosa i još nekoliko njih - nagovorio da odu na specijalni zadatak, a to je bio da uhvate grupu ljudi koji su bežali iz Srebrenice i da ih na nekoj lokaciji streljaju.
