Ekskluzivna ispovest Aleksandera Dorina (3): Dokumenti nam sve govore
Autor knjiga o Srebrenici u kojima se demantuje zvanična verzija o zločinu, uhapšen je 17. juna u svom stanu i skoro četiri meseca držan u pritvoru pod najstrožim uslovima, optužen da je trgovao kanabisom, što on kategorički negira.
Do kakvih ste zaključaka Vi došli u vezi sa Srebrenicom?
- Svi dokumenti koji postoje, da li su u pitanju UN ili NATO, agenti tajnih službi, dokumentacija RS i bošnjačke armije, dokazuju od početka do kraja da se u samoj Srebrenici nije ništa desilo. Ne postoji nijedan dokument koji dokazuje, da su ljudi ubijeni, kad je srpska vojska ušla u grad.
Postoji dokument sporazuma o evakuaciji, postoji dokument koji su potpisali jedan komandir UN i predstavnik bošnjačkih civilnih vlasti, kojim su nedelju dana posle potvrdili da su Srbi evakuisali bošnjačke civile i da nije došlo ni do jednog jedinog incidenta. Znači, ako su tada sve strane potvrdile da nije došlo do incidenta, kako onda ljudi 20 godina kasnije pričaju da je došlo!
Vi znači, negirate zločin?
- Na osnovu dokumentacije možete prilično tačno da izračunate koliko je ljudi moglo da strada. Prvo, imate dokument o broju stanovnika Srebrenice pre pada i dokument koliko njih je preživelo i prijavilo se u Tuzli. To je čista matematika. Razlika stanovnika pre i posle pada Srebrenice je manja od 2.000 ljudi. Ima mnogo dokumenata bošnjačke armije da su oni u proboju ka Tuzli naišli jedno 20 puta na srpsku armiju i imate procene da je skoro 2.000 njihovih boraca stradalo u tom proboju. To je bila kolona od 12.000 ljudi, od kojih 6.000-8.000 boraca iz Srebrenice i Žepe, još par hiljada civila delom takođe pod oružjem i to su, pretežno, bili muškarci. Dokumenti i matematika i sve drugo dokazuju da nije bilo više od 2.000 mrtvih i da su najvećim delom to bili borci i naoružani civili.
Kako se osećate kada pogledate neke od ratnih snimaka? Na primer, onaj sa "škorpionima" koji ubijaju šest zarobljenih mladića. Ima stvari od kojih se svakom normalnom čoveku okrene želudac. Da li vas to nekad pokoleba, da sebi kažete: Čije interese ja tu sada zastupam? Branim li interese onih koji su ubijali? Da li ste sebe ikada doveli u tu dilemu?
- Kompletno sam protiv nasilja i ako bih morao da uzmem pušku, sigurno bih pobegao. Vegetarijanac sam i ne volim nasilje ni prema životinjama, a kamoli protiv ljudi. Družim se sa svim nacijama i ne ocenjujem ljude po nacionalnoj pripadnosti, već po tome kakvi su. Svaki Srbin koji je nepotrebno u toku rata izvršio zločin podjednako mi je odvratan kao i musliman, Hrvat, Kinez ili šta već bio po nacionalnosti koji je vršio zločine. Naravno da mi je žao svakog pripadnika nesrpske nacije koji je nepotrebno ubijen. Moram, međutim, da napomenem da taj snimak "škorpiona" iz '93. godine nema nikakve veze sa Srebrenicom, jer je, kao prvo, snimljen 100 kilometara dalje, a radi se o osveti srpskih boraca za zločine kod Trnova. Radi se o ratnom zločinu, apsolutno odvratnom, ali veza sa Srebrenicom ne postoji. Kao što mi je odvratno to ubijanje, odvratno mi je i da se stvari koje nemaju veze sa Srebrenicom zloupotrebljavaju da bi se dokazalo nešto što se nikad nije desilo.
Dobro, neka bude da razumemo zašto se Hrvati i Bošnjaci ne bave svojim zločincima, ide im u račun da su Srbi krivi za sve, ali zašto se Srbi nisu ogradili od svojih zločinaca i sami ih izveli pred lice pravde, umesto da ih šalju u Hag?
- Od početka rata ne postoji nikakva podloga da se neko, na srpskoj strani, bavi time na taj način, jer su stalno bili pod pritiskom međunarodne zajednice, NATO-a, nisu imali kud od slike koju su oni o njima krojili - to je od početka bila jednostrana slika. U tom haosu mali srpski narod, i da je hteo, ne bi bio u stanju nešto da uradi, jer nema ravnoteže između velikih sila i nas. Ko je pitao Srbe šta oni hoće ili neće. Bilo je procesa i u RS i Srbiji, u zatvore su bačeni oni za koje je ustanovljeno da su prekršili ratno pravo, bilo je suđenja i tokom rata na Kosovu, pravosuđe se bavilo time, ali im je međunarodna zajednica maltene zabranila da to rade, da su samo oni nadležni. Nije bilo podloge, jer je Srbima oduzeto svako pravo, odgovornost i to se prebacilo u Hag.
Edvard S. Herman, profesor na univerzitetu u Pensilvaniji, koji je posebno istraživao događaje u vezi sa Srebrenicom - kao osnivač Srebrenica riserč grup - poriče genocid, ali kaže da su "bosanski Srbi ubili više ljudi nego Hrvati i Muslimani" i dodaje da "ni ovi nisu zaostajali". Takođe, priznaje: "Međutim, samo Srbi važe za ubice." Da li se slažete sa tom tezom da su ubijali svi, a Srbi najviše?
- Amerikanci i Bošnjaci su lansirali broj od 250.000 mrtvih tokom bosanskog rata, dok su sami bošnjački istraživači dokazali da to nema veze s istinom. Džordž Keni, koji je radio za Stejt department, kaže da je u Bosni na svim stranama stradalo 60.000 ljudi. Drugo, u Bosni se nisu borili samo Srbi protiv drugih, nego ste imali i teške bitke između Bošnjaka i Hrvata, za šta Srbi sigurno nisu krivi, ili žestoke sukobe između armija Fikreta Abdića i Izetbegovića, kao i incidente kada je zvanična hrvatska armija prelazila u Bosnu i ubijala ljude u Mrkonjić Gradu i okolini Bosanskog Broda.
Ne sme se zaboraviti da je u tom ratu bio opšti haos i da su se svi borili protiv svih i ne mogu se svi ubijeni pripisivati jednoj strani. Drugo, nije isto kad pričamo o vojnim uspesima i o masakrima. Jer, što se toga tiče, bošnjačka strana je bila mnogo brutalnija. Bio sam na skupovima veterana, gledao dokumentaciju i ne bih se složio da su Srbi u ratu ubijali više od drugih. Imali su nekih godina veće vojne uspehe, ali kad pogledate objektivno, sa strane, svi su imali plus-minus slične gubitke.
Smatrate li da bi svi narodi koje su učestvovali u ratu morali više da se pozabave zločinima na sopstvenoj strani i da li bi takvo ponašanje dalo mnogo veći kredibilitet kada govore o zločinima koji su počinjeni nad njima?
- Nekim narodima antisrpska propaganda ide u korist. Ako sam Hrvat i godinama čitam da sam pripadnik jednog nevinog naroda, a da su Srbi agresori, meni to odgovara. Ako sam Bošnjak koji čita 20 godina da su Srbi monstrumi i neljudi, onda je to meni dobrodošlo i niko neće da sazna o mojim zločinima.
