Ekskluzivna ispovest Aleksandera Dorina (5): Kompromisi istraživača - iz straha
Autor knjiga o Srebrenici u kojima se demantuje zvanična verzija o zločinu, uhapšen je 17. juna u svom stanu i skoro četiri meseca držan u pritvoru pod najstrožim uslovima, optužen da je trgovao kanabisom, što on kategorički negira.
Autor intervjua Aleksanderu Dorinu:
Niste jedini kad je u pitanju istraživanje srebreničkog fenomena. Tu su Milivoje Ivanišević, Stefan Karganović, Žerminal Ivikov, Aleksandar Pavić, pukovnik Ratko Škrbić... Gde su sličnosti, a gde razlike između Vaših rešerširanja?
- Pročitao sam, naravno, sve te knjige. Najbliži mi je Milivoje Ivanišević, jer - kad uporedim moje istrage sa njegovim - vidim da dolazimo do maltene istog rezultata.
Među njima ima i onih koji nisu istraživali celu Srebrenicu. Čivikov je, na primer, istraživao isključivo slučaj Erdemovića. Imate ljude koji se malo plaše da idu do kraja da ne bi bili predstavljeni kao nacionalisti koji negiraju genocid, ali greše pošto ih inače, i za to, napadaju.
"Žrtve Srebrenice" sa drugih ratišta
Na koga ciljate?
- Ne bih o imenima jer sam sa svima dobar, ali ima tu i dosta straha. Na primer, krenu da istražuju, pa naprave kompromis sa neistinama i kažu "bilo je zločina, ali ne u toj meri", misleći da neće biti napadnuti. Ali, za svaki detalj se proglašavaju četnikom, srpskim nacionalistom, tako da ako već neko ide tim putem, bilo bi dobro da ide do kraja.
Mislim da smo Ivanišević i ja u 90 odsto došli do istih rezultata. Sa Čivikovim se podudaram oko Erdemovića. Ima i dosta onih koji su 80-90 odsto došli do istine.
Ne pravim kompromise
Lično sam odbio da pravim kompromise: Istražujem i idem do kraja jer ionako će da me napadaju - da li sam napisao 10, 50 ili 100 posto istine. Norveški režiser Ole Flium, koji je napravio film "Srebrenica - izdani grad", prikazao je možda tek 50 posto istine, ali su ga i za toliko napadali i pretili mu da će da ga ubiju.
Strah je veliki faktor u tim istragama.
Edvard Herman je došao maltene do istih rezultata kao i ja, ali on smatra da je možda u 700 slučajeva zaista došlo do egzekucije. Pitao sam ga kako su došli do te procene, kaže da su našli ligature i poveze oko ruku.
Na to sam ga pitao da li zna da su bosanski vojnici većinom nosili trake oko glave i da imam seriju takvih fotografija. Rekao mi je da sam u pravu i da nije pomislio na tako nešto.
Onda sam ga pitao je li bio ijedan srpski stručnjak koji je prisustvovo iskopavanjima, on je rekao da nije.
Pitao sam ga da li zna za indicije da su ljude dovozili sa drugih ratišta. Miroslav Toholj je rekao da je kod Han Pijeska bilo 300 poginulih mudžahedina koje su dovlačili da ih predstave kao žrtve Srebrenice.
Ekskluzivna ispovest Aleksandera Dorina:
Razmena zarobljenika a ne likvidacija
- Pukovnik Škrbić je koristio isključivo strane izvore i dokazuje matematički da ne može da se govori o cifri od 7.000-8.000 ubijenih. Međutim, ta matematika je veoma komplikovana i zasnovana na demografskom profilu, tako da na kraju malo toga postaje jasnije?!
- On polazi od toga da je poginulo manje od 1.800 Bošnjaka u proboju ka Tuzli, što je otprilike to što i ja tvrdim. Možda sve njegove računice nisu dovoljno jasne, ali obojica dolazimo do približno iste cifre.
Uzmimo incident kad je srpska armija, blizu Bratunca, zarobila jedan broj vojnika i zatvorila ih u hangar u Kravici, radi razmene zarobljenika. Sad se barata sa 1.500 zatvorenika i ubijenih, iako postoji snimak, ceo slučaj je apsolutno jasan i nije mi jasno da ima nesporazuma i šire razne verzije.
Imate i snimak kod Sandića, gde se ne vidi više od 200 ljudi, izjave srpskih boraca da je bilo 200-300 ljudi, kao i izjave 16-17 Srba koji su posle promenili verziju i rekli da je bilo više od 1.000 jer su im pretili da će da budu zatvoreni ako ne slažu.
Advokat iz Vlasenice je govorio o tome da su Srbi povukli izjave, Momiru Nikoliću su nudili manju zatvorsku kaznu.
Svrha je bila da dođe do razmene zarobljenika. Zar bi inače te ljude dovodili i danima ih držali u hangaru, da bi ih tamo ubili, kad su to mogli da urade i u šumi.
Tursko zlato Izetbegovića
Imate slučaj kad je Izetbegovićeva žena išla da sakupi neko zlato u Turskoj da bi pomogla bošnjačkom narodu, a posle je telohranitelj pričao da je sve ostalo u familiji i da ništa nije došlo do naroda.
Ima dosta ogorčenih Bošnjaka kojima je dosta te političke manipulacije koje su tri naroda bacile u pakao jer je za rat odgovoran Alija Izetbegović, koji je u martu '92. odbio Kutiljerov mirovni plan koji je već bio potpisao. Njega su Amerikanci naterali da povuče potpis i on je u prvom redu odgovoran za pakao bosanskog rata, a ne Mladić i Karadžić koji su se do kraja trudili da izbegnu rat.
Haški istražitelji ucenjivali celo selo
Kako ste Vi istraživali na terenu?
- Zoran Jovanović, koautor knjige "Srebrenica - kako se zaista zbilo", vodio me po ratištu, na skupove veterana u Šehovićima 2010. godine, pričao sam sa ljudima, ratnicima, oficirima, bivšim optuženicima, bio u Vladi RS, ulazio u sela i pričao sa meštanima, koji su rekli da su haški istražitelji ucenjivali celo selo da priznaju nešto što se nije desilo, pričao sa ljudima koji su povukli izjave jer su im pretili da će ih doživotno baciti u zatvor ako ne priznaju.
Najinteresantnije mi je bilo kad sam pričao sa bivšim borcima koji su bili preko tri godine u ratu i čuo ono što sam hteo i morao da čujem.
Razočarani Bošnjaci ogorčeni na političare
Da li ste razgovarali sa nekim od Bošnjaka?
- Sa Hakijom Meholjićem i Ibranom Mustafićem nisam pričao pošto sam sve njihove bitne izjave već bio dobio i video snimke. To mi je bilo poznato.
Zašto oni nisu na bošnjačkoj liniji?
- Zato što su imali međusobne sukobe. Orić, koji je bio mafijaš, vodio bordel sa prostitutkama, silovao maloletne muslimanke (ima i izjava tih devojčica na videu), naravno da su on i njegova banda terorisali druge ljude i jedan deo je ogorčen posle rata rešio da više ne ćuti. Progovorili su jer su ogorčeni na muslimanske vojnike i političare koji su ih zloupotrebljavali za svoje ciljeve.
Neki Bošnjaci su shvatili da ih je porodica Izetbegović žrtvovala za svoje lične ciljeve i da ih ne interesuje sopstveni narod.
