Holanđanka koja je volela Srbe (15): Mnogo mrtvih na obe strane

O samim događajima u i oko Srebrenice i Žepe, tokom vojne operacije Krivaja 95 Vojske Republike Srpske Krajine, Holanđanka Jeni Ligtenberg je pisala u svom dnevniku na osnovu onoga što je saznavala od svojih kolega, plavih šlemova i ranjenika koji su pristizali u ratnu bolnicu Koran na Palama. Otuda u celosti prenosimo one delove njenog dnevnika koji se bave tim, ključni danima u Srebrenici i okolini.

EPA/Fehim Demir

Bil Klinton u Potočarima

Amerika se udvara Nemačkoj

"13. juli 1995. Vode se teške borbe u Srebrenici i Žepi, ne samo između Srba i islamskih fundamentalista, nego i između dve muslimanske grupacije. Holandski 'plavi šljemovi' optuženi su da pomažu Srbima. Čista besmislica ili istina? A za šta tek mogu da optužim svetske sile, posebno Ameriku, koja, navodno zbog 'ljudskih prava i demokratije', ratuje po celom svetu i kreira politiku drugih zemalja? I ovde su umešali prste; lažu i sarađuju sa islamskim fundamentalistima.

Zašto vojnici ne štrajkuju?

U svom dnevniku, hrabra Holanđanka je napisala i sledeću, možda najbolju antiratnu poruku ikada: "Zašto vojnici ne štrajkuju".
"17. juli - 20. juli 1995. Kakva banda lopova hoda okolo po Božjoj zemaljskoj kugli! Zašto vojnici ne štrajkuju? Ionako uvek strada običan narod. Zar se iz prethodnih ratova, a naročito Drugog svetskog, ništa nije naučilo? Srećna sam što je moj sin jednom, kada je bio vojnik, naučio pameti nekog mladog oficira nasilnika, udarivši ga pesnicom u bradu. Posle tog incidenta, nazvala sam njegovog kapetana. Stekla sam utisak da je bio srećan što je obični vojnik to uradio, a ne on sam, inače bi izgubio čin. Moj sin je poslan sa pratiocem u Arnem, gde je morao da čeka rezultate istrage zbog toga što je udario oficira. Danima sam se smejala, čitajući rezultat: časni otkaz!"

Pošto je Americi draža podeljena Evropa, posebno se udvara Nemačkoj, manipulišući njenim poverenjem i koristeći Kola koji na to pristaje. A govor predsednika Klintona u Berlinu jula 1994. i njegova samouverenost verovatno su nagovestili i neke promene u svetskom poretku. Sada je jasno ko će biti 'gazda Evrope'. Idem da spavam, da se malo odmaknem od sveta. Kakav pakao na našoj lepoj zelenoj planeti!"

"17. juli - 20. juli 1995. Proteklih dana po bolnici su kružili glasovi o događajima u Srebrenici, begu Izetbegovićevih trupa prema Tuzli u noći pre nego što su Srbi ušetali u mesto, međusobnim borbama između 'normalnih' muslimana i islamskih fundamentalista iz čak pet različitih zemalja, na dva različita mesta. U nastalom haosu bilo je na stotine mrtvih. Ono što je sigurno, bilo je teških borbi sa mnogo mrtvih na obe strane.

Granate padaju oko bolnice

Nije trebalo ni istine ni dokazivanja, da NATO odluči šta je istina oko Srebrenice, pa je otuda, već 20. jula 1995, započeo sa "operacijom" vazdušnim udarima položaja bosanskih Srba a zapravo, neselektivno gađao sve po Republici Srpskoj.
"20. juli 1995. Vazdušna uzbuna! Šta se sad dešava? Zašto granatiraju Pale? Šta će sada da izmisle, koja laž je sada na redu? Verujem da ću odgovor na ta pitanja dobiti kada moj 'obaveštajac' dođe u posetu. Ponovo padaju granate oko bolnice. Kasnije sam čula da je Baka - Radojka Marinković - bila u polju kad je jedna granata pala blizu. Geleri su bili svud oko nje. Više se ne usuđuje da ide u polje; jedino ide do štale da pomuze krave. Potražila sam je, još je sedela bleda od šoka i straha. Nedužna žena, u sedamdesetim godinama, pa ovo da doživi. Gadi mi se sve to. Srećom, mogu to da napišem u ovu knjigu."
"21. juli 1995. U isto vreme kao juče eksplodiralo je devet granata u polju, opet oko bolnice. Prave paklenu buku dok zvižde pri dolasku i zatim eksplodiraju. Deca su uplašena. Odrasli odahnu kad se sve dobro završi. Meni to priziva u sećanje događaje iz Drugog svetskog rata, koje sam dobro upamtila, iako sam bila dete. Ostatak dana protekao je mirno i radili smo istim tempom do kraja smene. Otišla sam u noćnu smenu."

Proređene srpske trupe

U međuvremenu, pomagala sam pacijentima, slala sam koleginice sa posla napolje da međusobno potraže utehu ili da budu zajedno sa svojim muževima, kako bi o svemu mogli da razgovaraju. Nekima su muževi na tom frontu, a izgleda da su srpske trupe proređene. Razumljivo, one se plaše za svoje muževe. Snage pod Izetbegovićevom komandom znatno su nadmoćnije, zahvaljujući najnovijem oružju iz Amerike. Niko ne sme o tome da misli, ali rizik je veliki."