Holanđanka koja je volela Srbe (14): Alijin plan za Srebrenicu

Jedan od najmračnijih događaja rata u Bosni je svakako Srebrenica i sve ono šta se tamo događalo u julu 1995. godine. Podmetačina, genocid ili ratni zločin - tek, smrt nekoliko hiljada Bošnjaka izazvala je pravu lavinu mržnje prema Srbima, zatim proizvela NATO bombardovanje Republike Srpske, a kasnije i brojna suđenja pred Haškim tribunalom u kojima su Srbi bili optuženi i osuđeni za genocid. Istovremeno, ova priča je i dan-danas kost u grlu Srba i s ove i s one strane Drine.

EPA/Ed Oudenaarden

Režija: Holandski vojnici sa Muslimanima u Varešu

Tišina sluti užas

O danima koji su prethodili događajima u Srebrenici, a zatim i svemu onome što je usledilo, Jeni Ligtenberg je u svom dnevniku detaljno pisala. Pisala je sve ono što je videla, pisala je sve ono što je čula i pisala je sve ono što je osećala. Prenosimo u celosti te zabeleške.

O tajnom planu Alije Izetbegovića koji je procurio mnogo pre nego što su u Srebrenici i okolini počela da se odigravaju ubistva, Jeni Ligtenberg je saznavala ne samo od pripadnika plavih šlemova, već i od koleginica čiji su se muževi nalazili na frontu oko Srebrenice.

Mi smo tvoja porodica

Tokom pauze moji prijatelji lekari primećuju da nešto nije u redu. 'Osećam se tako nemoćnom i usamljenom u borbi sa svom tom nepravdom oko mene', kažem, na što me doktor Babić uzme za ruku i kaže: 'Jeni, nisi sama, mi smo tvoja porodica.' Kroz suze mi se probije slabi osmeh: 'Naravno, znam to, ali postoje trenuci slabosti kada je teško prihvatiti toliku nesreću i nepravdu.' Popodne sam sa nekoliko kolega dugo šetala po brdima, pili smo čaj i zajedno jeli kod mene u sobi. U krevetu sam razmišljala koliko sam privilegovana što mogu da radim i provodim vreme sa ovako finim lekarima i kolegama."

"9. juli 1995. Osoblje bolnice radi u tišini i sa puno osećaja odgovornosti, misli su nam iste: rat i čemu ćemo još biti izloženi. Ljudi se lome, a svuda je tišina. Tišina i još jednom tišina. O čemu li je onaj plavi šlem govorio? Sluti li nečemu strašnom? Nekoliko koleginica ima muževe na frontu oko Srebrenice, gde trpe velike izazove i provokacije od Izetbegovićevih trupa opremljenih oružjem iz Amerike. Ispostavilo se da je procurio jedan tajni Izetbegovićev izveštaj sa naređenjem da se Srbi što više napadaju i provociraju, kako bi ih naveli da napadnu grad koji je pod zaštitom. General Mladić uopšte ne želi da napada, kažu mi kolege, uvek prisutni 'teoretičari i znalci', jer situacija u Bosanskoj Krajini nije dobra, pa mu ljudi trebaju tamo. Čudno je to da se u 'bandera trouglu', gde niko pa ni Unprofor sme da uđe, ipak nešto neobično događa. Takođe se priča da Klinton, krajem ove godine, želi da isforsira mir."

Gotovo nestvarno izgleda da su se mnogi detalji o kojima je hrabra Holanđanka pisala u svom ratnom dnevniku mnogo kasnije i odigrali u stvarnosti.

Rat mora biti zabranjen

"7. jul 1995. Atmosfera je tako napeta da može da se 'seče'. I ljudi su napeti i nervozni, pate, sada je to prvi put veoma vidljivo. Dosta im je ove nametnute, nepoštene borbe, kao i destruktivnih sankcija koje guše nedužni narod. Saosećam sa njihovom sudbinom, dok gledam sve te mlade ljude bez budućnosti, bez ikakvih izgleda. Mnoga deca su u ratu izgubila očeve ili su im očevi teški invalidi, slepi, bez ruku ili nogu, ili sa nekim drugim, unutrašnjim povredama. Mnogim porodicama su ova opterećenja teško breme, ljudi se osećaju kao da su živi zakopani i ne mogu više izbrojati koliko ih je, tokom ovih godina, zaista izabralo kraj. A najveći lopovi ostaju van opasnosti, ni sekundu se ne daju ometati sudbinama drugih ljudi za koje su i sami odgovorni. Tako izgleda kada sudbinu kroje nesavesni, a moćni ljudi. Rat mora da bude zabranjen!"

Glasine o miru

"11. jul 1995. Jedan medicinski tehničar iz bolnice u Blažuju priča o miru koji bi mogao da bude dogovoren krajem ove godine. Glasine ili istina? 'Nakon toga', nastavlja on svoje izlaganje, 'politika će etnički očistiti periferne kvartove Sarajeva od Srba'. On priča o strahu koji vlada među ljudima; neki su sebi oduzeli živote. Mnogi traže mogućnosti smeštaja na istoku, žele da što pre dođu na srpsku teritoriju. Iako su ovo glasine, ljudi strahuju. Priča se o Srebrenici i Bosanskoj Krajini, te o teškoj situaciji u kojoj se nalaze srpski vojnici. Imam utisak da moćnici, uprkos otporu naroda koji se bori za svoja prava, zloupotrebljavaju pravo jačeg, što je najveća nepravda. I kao što sam jednom rekla: izgleda da svi Srbi moraju da nestanu sa lica zemlje."