Holanđanka koja je volela Srbe (6): Mala Jugoslavija u bolnici
Da se u ratnim bolnicama u Republici Srpskoj nisu lečili samo pacijenti jedne nacije, Srbi, već i svi drugi koji su stradali od pošasti zvane rat, svedoči i deo dnevnika Holanđanke koji govori o zbrinjavanju šest Hrvata i dva Muslimana u bolnici Koran na Palama. Opisujući da su ovi pacijenti, za svaki slučaj, dobili 24-satno obezbeđenje, Ligtenberg opisuje i njen susret sa njima.
Leče sve bez razlike
27. januar 1994. U pola sedam idem na odeljenje intenzivne nege da posetim Gospu. Tamo leži momak pogođen iz snajpera u glavu. Sutra će ga helikopterom prebaciti za Beograd. Tu leži i čovek bez noge. Šestorici Hrvata i dvojici Muslimana nije lako. Sa svima malo popričam. Iznenađeni su pažnjom koju im ovde pružaju lekari i medicinsko osoblje, bez pravljenja razlike. - Ali vi ste ipak zemljaci, Jugosloveni?
Svi ljudi u bolnicama u Republici Srpskoj lečeni su humano.
Rat je, Jeni, rat
Četvrti februar 1994. U dva časa iza ponoći idem do odeljenja za intenzivnu negu. Gospa sedi uz jednog ranjenog mladića; ponovo snajper i ponovo pogodak u glavu. Mladić je u komi i sutra ide za Beograd. Gledam ga i teško mi je. Glava mu je u zavojima, operisan je, očni kapci su mu ljubičasti i plavi.
- Zapravo, neko bi morao da ga drži za ruku i priča mu konstantno - kažem. Gospa (medicinska sestra) slegne ramenima:
- Rat je, Jeni, rat. Gospa je anđeo i veoma dobra medicinska sestra, kao i mnogi u ovoj bolnici. Laku noć, odoh da spavam. Da probam.
Peti februar 1994. Čujem helikopter kako odleće. Stojim pod tušem i glasno kažem: - On sad leti! Mislim na večnost.
Pričamo još malo o tome kako obični ljudi nisu želeli ovaj rat. Trebalo bi da političari, obavezno, dnevno posete jednu bolnicu u Republici Srpskoj, kako bi uvideli svoje neuspehe, greške i predrasude, umesto što naš poreski novac prebacuju u Ženevu i Njujork ili što se, kao detinjasti školarci, bore ko gde mora i sme da stoji - kada se fotografišu. Dok hiljade ljudi pati, beži, mora da napusti uništene ili sagorele kuće i ognjišta, oni zarađuju zlatan novac na svojim nedelima, besramno i bez savesti, i na sredstvima za rat koja se proizvode da unište ovu lepu zemlju.
Holanđanka koja je volela Srbe
(1): Htela sam pogled iza scene
(2): Kuće kao mrtvački sanduci
Odrekla se glasanja
Fuj! Jesu li Genšer, Šušak, Tuđman, Kol, Kinkel i Izetbegović zadovoljni? Hoda li Van den Bruk okolo sa hiljadu i jednim osećajem krivice? Kao članu CDA to bi mu pristajalo, ali je R. smislio za njega drugi tekst: pratimo nemačku koaliciju. Za to nemam poštovanja i odlučila sam da nikad više ne ispunim glasački listić, jer bih se duboko stidela da podržavam nehrišćanske "hrišćane". Zar njih Hristos ne bi izbacio iz hrama?
Holanđanka koja je volela Srbe (7): Lažne žrtve Srba na Markalama
Strašne slike mladih ranjenika
Potresni su i brojni opisi Holanđanke o onome šta je svakodnevno gledala u ratnoj bolnici Koran, a u belešci za 10. februar 1994. iznet je svega deo tih utisaka.
"Gledam vesti u devet uveče. Stanje u celoj Bosni i Hercegovini je kritično. Na to mi Nenad kaže:
- Da sam na tvom mestu, Jeni, sutra bih seo u avion i otišao kući.
- Hoćeš da me se rešiš, je li? - pitam u šali.
To bi baš bilo kukavički. Ne napuštaju me strašne slike koje sam videla u holu - mladi momci koji idu u toalet na štakama; jedan nema stopalo, drugi se ne oslanja na nogu, neki opet imaju samo po jednu nogu, ruke su im u zavojima ili su potpuno bez ruke... Jedna sestra ide s njima da im pomogne. Oni koji su nepokretni ostaju u krevetima. Vidim sestre kako promiču sa noćnim posudama i "guskama" za mokrenje. Hoću da spavam, ali mi ne ide. Zatvorenih očiju vidim doktore i sestre kako se trude da daju najbolje od sebe, ali ne mogu mnogo da urade zbog tih destruktivnih sankcija. Fuj! A iz usta političara čujem: "Neka me Bog blagoslovi", na šta svaki put glasno kažem: - Molim te Bože, učini da svim ljudima život bude bolji!
(Hans van den Bruk, tadašnji premijer Holandije, osramotio se kada je 1991. godine pokušao da pomiri zavađene strane u građanskom ratu koji je izbio u SFRJ. U avgustu te godine čak ga je i "Njujork tajms" kritikovao zbog "nediplomatske gorčine" koju je ispoljio kada je srpsku stranu eksplicitno okrivio za propast misije evropskih mirotvoraca, prim. prir.)
