Holanđanka koja je volela Srbe (8): Rat u režiji Alije Izetbegovića

Holandska apotekarka i humanitarka Jeni Ligtenberg je tokom boravka na Palama u vreme rata u biH često imala priliku da se susreće ne samo sa pripadnicima međunarodnih humanitarnih organizacija, već i vojnicima Unprofora. U tim, intimnim razgovorima, otkriva da je saznavala mnogo više ne samo o aktuelnoj situaciji, već i o uzrocima početka rata na prostoru nekadašnje SFRJ i Bosne.

EPA/Hidajet Delic

Alija Izetbegović (desno) kao preedsednik BiH sa generalom UN Rupertom Smitom

Cenzurisana pomoć

Sačuvala je i beleške posle susreta sa pripadnicima Unprofora iz Španije i Rusije.

"22. mart 1994. Jutros sam se probudila dobro raspoložena. Pevajući sam skočila iz kreveta. Prozor mi je uvek otvoren, tako da sam sunce ugledala već ranije. Radujem se, jer smo planirali da danas reorganizujemo apoteku, kako bismo dobili bolji pregled. Stižu kola Unprofora sa 20 odsto ukupne pomoći koja je namenjena Republici Srpskoj. Pitam vozača da li mi to dobijamo samo ova mala kola pomoći za ovako veliku bolnicu, na šta je on rekao:

- Vaša zemlja dobija samo 20 posto.

Želela sam da ga izbacim iz takta, pa sam rekla:

- Ovo nije moja zemlja. Kad je čuo da sam iz Holandije nije mogao da veruje da je neko sa Zapada izabrao da boravi u Republici Srpskoj...

Priznanje stranog vozača

Eto, ja sam izabrala Republiku Srpsku i srećna sam zbog toga, jer će tako bar jedna osoba kasnije moći da svedoči o nepravdi koja je ovim ljudima učinjena. Vozač mi je poverio da je svaki dan slao pismo kući. To je nešto poput mog dnevnika, rekao je, i pohvalio moju hrabrost. Zatražio je da napravim listu sa najneophodnijim lekovima i sanitetskim materijalom za bolnicu i obećao je da će da pomogne da bolnica to i dobije. Na odlasku se oprostio sa "Au revoir".

Jeli smo u Gordaninoj sobi. Kasnije nam je došao na kafu prijatelj, pripadnik Unprofora, u pratnji Španca i Rusa. Rus je pričao o "oružanim" demonstracijama u aprilu 1992. godine, kad je Izetbegović uveo u Sarajevo mnogo Sandžaklija i drugih islamskih ekstremista. Njegov cilj je bio da Sarajevo očisti od Srba. Da bi ostvario svoje ciljeve, on je morao da nađe opravdanje i razloge, a za to je trebalo iskoristiti domaće i strane medije. I pogledajte kako se to radi: svi mediji su preplavljeni vestima o navodnim srpskim zločinima, kao što su silovanja, ubistva i slično, i koriste se sva sredstva - od laži do insceniranih zločina - samo da bi se okrivili Srbi.

Krvava igra i za Goražde

O krvavim igrama i smicalicama tokom rata u Bosni i međunarodna javnost tek otkriva sve detalje. Otuda će verovatno za sve biti iznenađenje o događajima u Goraždu 1994. godine, koja ova Holanđanka poredi sa incidentom koji se dogodio na pijaci Markale u Sarajevu.
"11. april 1994. Slavojka je ušla sva u suzama. Sin njene sestre poginuo je od granate. Kuvamo kafu, što je jadna uteha, ali je važno naše prisustvo i ruka oko njenog ramena. Koleginica Cica izbegla je sa mužem i detetom iz Sarajeva. Kuća im je izgorela, a u januaru prošle godine izgubila je muža. Sad živi u bolnici sa šestogodišnjom kćerkom Sunčicom. Kakva budućnost je pred njima? Nikakva! I tako svako od ovih ljudi ovđe nosi svoju muku.
Goražde se i dalje bombarduje. Scenario je isti kao i na Markalama u Sarajevu, o tome mi je pričao jedan od pripadnika tzv. plavih šlemova. Ekstremisti su dovukli poginule sa drugih ratišta na mesto gde će inscenirati buduću nesreću, a aktiviranjem ranije postavljene eksplozivne naprave sa daljinskim upravljanjem pobrinuli su se da tragedija bude uverljiva. Za tragediju su optuženi Srbi, a NATO je dobio priliku i opravdanje da ih bombarduje. Nastavak stare priče."

Važan im je samo džihad

Ovo samo na prvi pogled izgleda neverovatno, grubo i primitivno, ali na osnovu velikog broja podataka do kojih sam došla sa raznih strana i koje sam sakupila o tim propagandnim podvalama, znam šta je istina, jer muslimanski ekstremisti su na sve spremni. Njima je ljudski život beznačajan, važan je samo džihad. Takođe, prema toj ekstremističkoj ideologiji žene su obezvređene, moraju se potčinjavati. I gde je tu ravnopravnost polova? Niko ne može lagati kao oni, a CNN-ova PR agencija Ruder Fin daje im vetar u leđa i pomaže da se u Ujedinjenim nacijama stvara negativna slika o Srbima kao "lošim momcima"."