Kako su srpske princeze menjale istoriju (8): Italijanski kralj crnogorski zet
Četiri od devet kćeri crnogorskog kralja Nikole Petrovića - Jelena, Zorka, Milica i Anastasija - više su doprinele slavi malene kraljevine u Evropi, nego mnogi njeni slavni muški predstavnici.
Međutim, pre nego što su se uselile u najuticajnije evropske dvorove, crnogorske princeze su, kako se pričalo, zadavale ne baš male glavobolje ocu Nikoli.
"Kud ću jadan s ovolikim kćerima", pitao se kralj Nikola kada je shvatio da mu je kuća puna ženske dece, a naslednika još niotkuda. Zabrinut kako će udomiti kćeri, nije odmah shvatio da će umesto velike muke, njegova ženska čeljad postati moćno oružje crnogorske diplomatije. Zato se u Crnoj Gori dugo prepričavala anegdota prema kojoj je jedan strani diplomata pitao kralja Nikolu: "Šta vi uopšte možete da izvozite iz ove siromašne zemlje?", na šta mu je on odgovorio: "Vi potcenjujete moje kćeri."
Najčuveniji zet crnogorskog kralja Nikole Prvog Petrovića je svakako bio italijanski kralj Vitorio Emanuele Treći, suprug princeze Jelene. Vlast je nasledio od oca istog imena kojeg su ubili anarhisti 1900. godine. Ovaj monarh niskog rasta (imao je svega 153 cm), zaslužan je za to što je Italija 1915. i pored protivljenja naroda i skupštine ušla u Prvi svetski rat, i to na strani pobedničke Antante. Zauzvrat, dobio je Istru i deo hrvatske obale. Bio je jedan od retkih vladara koji je sa suprugom obilazio front i negovao ratnike, što je kraljevskom paru podiglo ugled u narodu.
Kršna Crnogorka
U Parizu 1895. buduća italijanska kraljica zabeležila je ovo: "Studirala sam u Petrogradu i stekla najbolje obrazovanje, ipak me pogledaj. Jesam i biću uvijek Crnogorka. Visoka sam, dugih nogu, crne i kovrdžave kose, tamnog tena i očiju, nenašminkanog lica, u lijepoj, ali ne i zavodljivoj haljini. Umijem vrlo dobro da govorim francuski, kao i ruski i engleski, ali to od mene ne čini Francuskinju, ni Ruskinju, niti Engleskinju. Ja sam kršna Crnogorka."
Jelena Petrović Njegoš ili na italijanskom jeziku Elena del Montenegro ili Elena Savojska, bila je šesta ćerka crnogorskog kralja Nikole i kraljice Milene. Od sve ženske dece najradosnije je dočekana na očevom dvoru, jer kada se rodila, kralj Nikola je već bio dobio dugo očekivanog naslednika, Danila.
Knjaz je za kuma pozvao lično ruskog cara Aleksandra, koji je prihvatio kumstvo i ovlastio ruskog konzula u Dubrovniku da dođe na Cetinje i devojčici da ime Jelena. Jelena je bila veoma voljeno dete, a najviše je volela svoju sestru Zorku, udatu za Petra Karađorđevića, koja je od nje bila starija osam godina. Rat koji je 1876. godine buktao na tlu Crne Gore učinio je da mala princeza sa svega četiri godine bude svedok brojnih tragičnih prizora.
Srpske princeze kroz istoriju:
(2): Vladarke hrvatskog i bosanskog dvora
Njena sestra Sofija je umrla tek što se rodila. Žene su tada radile u bolnicama i pomagale ranjenim borcima u ratu, tako da se Jelena već kao gotovo devojčica upoznala s humanitarnim radom. Puno vremena je provodila u švajcarskom guverneratu u kojem je naučila francuski jezik. Volela je da uči i bila je privržena ocu. On ju je naučio Njegoševim pesmama i dozvolio joj da uzima knjige iz njegove biblioteke. Veoma mlada je napustila Cetinje, sa svega 10 godina, i otišla je na devojački institut u Petrogradu. Bila je talentovana za slikarstvo i arhitekturu i projektovala je spomenik na Cetinju.
