Fuj, gade mali!
Još kod starih Grka i Rimljana mazanje tela prljavštinom bilo je osnovni lek protiv zlih čini, pošto je nečistoća oduvek bila odvratna za svaki pogled.
Sluškinje su blatom iz poda javnih kupatila šarale decu po čelu da bi time, kako je objašnjavao veliki hrišćanski propovednik Jovan Zlatousti, "zaustavile zli pogled, čini i zavist".
Nečistoćom su se branili i preci Nemaca, Rumuna i Turaka, pa nije čudno što je drevni običaj stigao i na Balkan.
Najstarije sredstvo protiv zlih očiju je mazanje pljuvačkom.
Običaj je u prvobitnom obliku nestao, ali su se zadržale varijacije, tako da i dan-danas onaj ko želi da pohvali lepo i zdravo dete, mora tri puta da pljucne na njega.
"Kad ko želi da se što ne ureče, rekne: 'Da nije uroka' ili 'Ne budi uroka'", opisivao je u 19. veku Vuk Karadžić. Na jadranskim ostrvima, gde se verovalo da je "dosta da dijete pohvališ da je pametno, lijepo, dobro, poslušno, pa da ga urečeš", uz pohvalu se uvek dodaje: "Ne bud mu zla."
U Crnoj Gori se govorilo "Nebirulok" ili "Triš nebirulok!", ili da onaj, ko prvi put dođe da vidi dete, kaže: "Koliko sam te prije vidio, toliko ti ikakvo zlo naudilo!"
Uspavanke su takođe bile moćna zaštita, pa su srpske majke čedu za laku noć obavezno prevušile: "Nina, sine, san te prevario! San u ljulju, uroci pod ljulju. Uroke ti voda odnijela, mimo tvoju ljulju pronijela, anđeli ti u pomoći bili."
Veoma sličnu pesmu su pevale i muslimanke u Bosni: "San u bešu (kolevku), nesan mimo bešu, rok u bešu, urok mimo bešu, uroci ti po gori hodili, travu pasli s lista vodu pili, studen kamen pod glavu metali, dušmani ti pod nogama bili, kako đogi (konju) čavli i potkovi!"
Srbi su koristili i reči uzete od Turaka, kao što je "mašalah", sa arapskog prevedeno "šta Bog hoće", ali je u borbi protiv zlih očiju ta reč značila "da Bog sačuva od uroka".
Ipak, najbolja zaštita među svim verama na Balkanu je bila da se onom ko može da strada od uroka, kaže nešto ružno i pogrdno.
U Hercegovini ne bi trebalo ni za koga reći da je dobar i lep, nego: "Da bijesna momka, nagrđene djevojke, naopaka djeteta, ojađela ždrebeta", i to da se uz svaku reč prigovara: "Ne bud' uroka."
Tamo, kad se dete vidi prvi put, valja da se kaže: "A, to je onaj mali ružnov."
U Slavoniji, ako neko pomiluje malo dete, mora da mu kaže: "Pfuj, gadu mali."
