Garava deca
Tetoviranje, pirsing, minđuše i druga ukrasna probadanja tela danas su popularniji nego ikad, a da njihovi vlasnici i ne znaju da ovi običaji potiču od drevnog verovanja da se njima štiti od uroka.
I dan-danas se smatra da zao pogled može da se poništi tako što će se skrenuti od ljudskog tela na druge znake na njemu.
Tako se veruje i da su ljudi koji su rođenjem "obeleženi" nekom telesnom manom ili na drugi način, na primer, prirodnim pramenom bele kose, imuni na poglede zlih očiju.
Njihovi belezi i nedostaci dovoljno već odvlače pogubne poglede.
Ostali, neobeleženi, sami su sebi pravili belege ili oznake koji će privlačiti zle poglede i tako ih štititi, ali se nije uvek pribegavalo sakaćenju.
Lakši i manje bolan način je bila boja, i to najbolje crna.
Pripovedalo se u Crnoj Gori pred kraj 19. veka da je neki Miloš Zotović iz Ljubomira, u Trebinjskom kadiluku, posle pet kćeri najzad dobio dva blizanca sina.
Kada ih je krstio, na pir je pozvao mnoštvo svojte i prijatelja, i nadenuo jednom sinu ime Dmitar, a drugome Jovan.
U crkvi su obojicu "omrčili", zapravo uzeli garež iz lonca i njime ih obeležili spod ušiju, po čelu i obrazima, da ih ne bi neko na krštenju urekao.
Garežom su doticali dete po čelu u to vreme i podgorički i skadarski muslimani, dok su oni u Bosni i Hercegovini čađavili deci samo noseve.
U nekim krajevima Srbije roditelji su bili najradikalniji: pred polazak iz kuće, cele mališane su unosili u dimnjak ili furunu, i govorili: "Ako se odžak ureče, i moje se dete ureklo!".
Drugima je bilo dovoljno malo gareži na licu.
Makedonska deca su gotovo od rođenja šetala garava.
Čim dođe vreme da ih pokažu rodbini, majke bi im stalno pravile prstima otisak od sitno istucanog uglja po celom licu, ili bi garežom iz odžaka pravile mali krst.
Verovalo se da su se čađevinom odbijale rđave oči od deteta, jer tako čađave niko nije mogao da ih čestito vidi, a time ni da ih urekne.
Dobro je delovala i plava boja, pa su zato u Skoplju trudnice nekada nosile oko pasa malo te boje, da bi zaštitile nerođeno dete, a kada se dete rodi, plavom bojom su mu crtale krstiće po licu.
U Šumadiji i Mačvi, dozvoljena je bila i bela.
Kada se dete prvi put odnese tuđoj kući, domaćica te kuće mu pre povratka namaže obraze brašnom i da mu jedno jaje i grumen šećera.
Poglede zlih očiju mogu privući i druge belege koje padaju u oči, kao što je prevrnuta košulja ili neki drugi haljetak, pa i crna tkanina zakrpljena belim koncem.
