Profesor "premerio" Srbiju
Mlada srpska država je polako usvajala tekovine moderne Evrope, što je počelo da joj vraća državne pitomce koji su bili poslati na školovanje u inostranstvo. Oni su presudno uticali na preobražaj prosvete, donoseći sa sobom novu kulturu, ideje i običaje.
Beogradski Licej je 1863. pretvoren u Veliku školu. Knez Mihailo Obrenović je iste godine ukazom postavio osam profesora, koji su kasnije birali ostale kolege.
Među njima se našao i Dimitrije Nešić, kao nadležan za matematiku, i dugo godina bio je jedini profesor ovog važnog školskog predmeta. Neprestano hvatajući korak sa savremenom naukom, on je zaslužan i za uvođenje metričkog sistema u Srbiji.
U Srbiji se sredinom 19. veka merilo čitavim šarenilom aršina koji čak nisu imali ni isti naziv u raznim krajevima. Zato je srpska vlada 1872. poslala Nešića u zemlje srednje Evrope, kako bi proučio zakonodavno uvođenje novog sistema.
Profesor je obišao najpoznatije nemačke, austrougarske i belgijske srednje škole i na osnovu svojih nalaza, kao i razgovora sa belgijskim stručnjacima, po povratku je izradio i detaljno obrazložio Predlog zakona o metarskim merama, na osnovu koga je Skupština naredne godine izglasala zakon.
Njime je uveden decimalni metarski sistem mera zasnovan na francuskim arhivskim pramerama metra i kilograma. Nešić je napisao i knjigu "Metarske mere" koja je imala ogromnu prosvetiteljsku ulogu među narodom u Srbiji.
Za redovnog člana Srpskog učenog društva, buduće Akademije nauka, izabran je Dimitrije Nešić 1870. godine. U dva navrata je bio i sekretar Odseka za prirodne nauke. Krajem 1890. izabran je za dopisnog člana Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti.
Vuka vratio u otadžbinu
Kao predsednik Akademije nauka, Dimitrije Nešić je osećao obavezu ne samo prema nauci, nego i prema celom srpskom društvu. Zahvaljujući njemu, zemni ostaci srpskog prosvetitelja Vuka Karadžića preneti su iz Beča u Beograd. Kao izaslanik Akademije, sa Stojanom Novakovićem i P. Đorđevićem, prisustvovao je prenosu u Beču 1897. godine.
