Suđenje hajducima
Kada je bivši radikal, a potonji hajdučki harambaša Milan Brkić konačno uhvaćen, u istrazi je priznao da je izvršio i jedno političko ubistvo.
Bio je to neki učitelj Backović koji je pisao knjigu o tome kako su crnogorski knez i srbijanski radikali obični agenti ruskog cara. Na ubistvo ga je, tvrdio je, nagovorio Ranko Tajsić.
Radikal Tajsić je, ipak, na suđenju bio oslobođen usled nedostatka dokaza. Da bi se odbranio, obelodanio je kako je, u stvari, čitav taj proces namestila policija. Bila je to osveta naprednjaka za radikalsku bunu u Goračiću, koja je završena sa 18 žrtava, a za koju je vlast krivila lično Tajsića kao organizatora, a sve povodom izbora za opštinsku vlast.
Sa suđenja hajducima izveštavao je čuveni novinar Pera Todorović, za koga se sumnjalo da se spasao duge robije zbog učešća u Timočkoj buni tako što se dogovorio s kraljem Milanom Obrenovićem da izda svoju Narodnu radikalnu stranku. Pošto je iz nje izbačen,Todorović je postao verni službenik kralja. Radikali su se osvetili Todoroviću tako što su mu namestili homoseksualnu aferu, a u štampi mu pisali ime i prezime malim slovima. Ipak, kao novinar,
Todorović se upinjao da dokaže kako hajdučija nije "čedo radikalsko". Ovako je opisao Milana Brkića: "Na prvi pogled, reklo bi se da čovek pred sobom gleda seoskog švalera, jednog od one puste, lene i raspuštene seljačke mladeži, jednoga od onih gotovanskih ladoleža koji se po ceo dan protežu po mehanskim klupama, igrajući žandara (igra sa kartama)".