Zaboravljeni običaji u Srba: Kako je demonska žena sejala bolesti?
Kada se 1706. pojavila kuga u Makedoniji, koja je samo u Skoplju odnela oko 2.000 stanovnika, pošteđena nije bila ni Crna Trava. Njeni stanovnici su verovali da tu bolest nosi žena strašnog izgleda, sa dugom kosom do zemlje, koja doslovno kosi ljude. Od tada je ostala legenda o čumi, koja se i danas pronosi crnotravskim krajem.
Neki stariji stanovnici su čak pričali da su je i videli. Opisivali su je kao ženu u "neobičnim haljinama", sa štapom, koja viče: "Sveta Petko, Sveti Petre!", a štapom udara na obe strane puta. "U kući u kojoj je čuma spavala svi su ubrzo pomrli", pripovedalo se.
O demonskoj ženi koja nosi najopakije boleštine, a to su pored kuge bile još i velike boginje i kolera, ispredale su se brojne priče. Čumom su se plašila deca, a naročito uveče, da bi se stišao nesnosni žamor u punim kućama, porodičnim zadrugama kakvih je dugo bilo u crnotravskom kraju.
Brežuljak na visoravni Dobropoljska čuka od davnina se zove Čumino brdo. Na njemu i danas stoje blisko poređani grobovi, a na svakom je kamen bez naročitog obeležja. Pošto su ovi grobovi oduvek privlačili pažnju okolnih sela, oni su, prvih decenija 20. veka, odlučili da iskopaju kosti pokojnika. Jedno takvo iskopavanje preduzela je grupa uglednih meštana u prisustvu šefa Mesne kancelarije u Dobrom Polju, u nameri da groblje obeleže i zaštite, čuvajući ga kao neobičan spomenik prošlosti sela.
Prema jednom predanju, tu su nastradale Lazarice, najlepše pevačice i devojke iz tog kraja. Bilo je to pre oko dva veka. Njih devet se jednom prilikom okupilo na zbor, iako se znalo da su Turci zabranili skupove, i zato je Lazarice stigla smrtna kazna. Međutim, ovaj neobičan zločin Turci nisu hteli da priznaju, nego su stanovništvu objasnili da je devojke čuma, kuga strelom ustrelila. Oni lakoverniji su poverovali, dok su trezveni istražili pravi razlog, pa su priču o tajanstvenim grobovima spasli od zaborava.
