Naši naučnici za večnost (9): Penzija nije za ženu

Pokazujući bezbroj puta svoje stručno znanje, veliku hrabrost i rodoljublje kao bolničarka u srpsko-turskom ratu (1876-1878), iz kojeg je izašla kao prva žena s činom oficira, i to poručnika, a potom i kao aktivni učesnik Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, Draga Ljočić se umesto s lovorikama, uvek susretala sa zavišću muških kolega i otvorenim neprijateljstvima.

wikimedia.org

Spomenik Dr Dragi Ljočić

Za državnu službu mnogo puta joj je odbijen zahtev uz izgovore koji su prelazili i granice apsurda, da bi joj, i to tek posle lične intervencije kraljice Natalije, bilo dopušteno da obavlja privatnu praksu.

Draginja Draga Ljočić, prva lekarka u Srbiji, u burnim godinama od kraja 19. veka pokazala je neverovatnu požrtvovanost kao ratni lekar. Zato je postala i prva žena poručnik u svojoj otadžbini.

Međutim, sve ove zasluge dovele su je tek do unapređenja u pomoćnog lekara, i to sa daleko manjim pravima od svojih kolega: manja plata bez povišica, s istim brojem dežurstava kao i muškarci, iako je bila majka, i bez prava na penziju.

Njeni dopisi tadašnjem Ministarstvu unutrašnjih dela i odgovori istog dana pokazuju koliko se u to doba i sam dopis s konkretnim stručnim zahtevima jedne žene smatrao svetogrđem. Ipak, Draga Ljočić nikada nije propuštala da se bori za svoja prava.

"Iz prakse dosadašnje gospode ministara izlazi da ja mogu kao lekar služiti državu i preko trideset godina državne službe i da ni u položaju, ni u plati ne krenem nimalo dalje", govorila je.

Jedan od niza takvih odgovora, ovog puta od načelnika Saniteta, naročito je živopisan: "Ženskinja po samoj svojoj fizičkoj prirodi pozvano je da se naslanja na jačeg od sebe, na čoveka koji će rukovoditi u njezinom životu." Usput joj je pripisana i nestručnost u medicini.

"Da li bi gospođa Ljočić mogla biti sreski lekar, okružni, opštinski ili vojni lekar? Ko zna prirodu ženskinja koja je udata, taj neće mnogo tražiti razloga da kaže da gospođa Ljočić ne može nijednu od gore pobrojanih dužnosti vršiti", dodaje se u jednom od odgovora na molbu za posao. Kada je Draga otpuštena iz službe jer se pobunila zbog diskriminacije, nastavila je da se bavi privatnom lekarskom praksom, i to veoma uspešno.

Hrabra Šapčanka se još u Cirihu upoznala s idejama ruskih nihilista, što je odredilo njene političke poglede, vodila je upornu, iako često donkihotovsku borbu za svoja prava. Konačno, 1924. godine priznata joj je penzija.

Draga Ljočić je upamćena i kao jedna od najvećih dobrotvorki u istoriji naše medicine, što joj je obezbedilo ipak veliki, iako prećutni, ugled u društvu. Odlikovana brojnim medaljama za hrabrost u ratovima za oslobođenje zemlje, umrla je 1926. godine u Beogradu.