Naši naučnici za večnost (5): Ljubite nauku i domovinu
Naše nekadašnje verovanje da će se Srpstvo ujediniti ne bukvarom, već oružjem, bilo je kobno po našu narodnu misao. Ja verujem obrnuto, da će prosveta biti glavni činilac u rešenju tog bitnog pitanja, i da bi ono bilo već rešeno da smo prosvetu bolje negovali. Verujem stoga da je prosveta sila koja postiže sve smerove, rekao je 2. oktobra 1905. godine na svečanosti prilikom otvaranja Beogradskog univerziteta akademik Sima Lozanić.
Polje njegovog rada bilo je ogromno: hemičar, profesor, predsednik Akademije nauka, rektor Velike škole i prvi rektor Beogradskog univerziteta, političar i kraljevski poslanik u Londonu, ministar inostranih dela i ministar narodne privrede.
Sima Lozanić je rođen 8. marta 1847. godine u Beogradu, gde je završio najpre pravne nauke na Velikoj školi, a onda studirao hemiju u Cirihu i Berlinu.
Pošto se vratio u rodni grad, radio je kao profesor Velike škole na Katedri za hemiju. Njegovim dolaskom u Veliku školu počeo je brzi razvoj nastave hemije kao moderne discipline dostojne najvećih evropskih univerziteta.
Naši naučnici za večnost
Zahvaljujući Lozaniću, Velika škola je stekla dobro opremljenu laboratoriju i biblioteku, a on je, primenjujući najnovija saznanja, stečena tokom studija u inostranstvu, uveo u nastavu velike promene. Prevazišao je staru teoriju, formule i zastarele terminologije i doneo novu klasifikaciju organskih jedinjenja, modernu nomenklaturu, strukturne formule i atomske mase.
Januara 1894. godine Lozanić je prihvatio je poziv premijera Đorđa Simića da u njegovoj vladi radi kao ministar privrede. Od tada, narednih 11 godina proveo je u državnoj upravi. Godine 1905, kada je Velika škola prerasla u univerzitet, Lozanić je izabran za prvog rektora. Na svečanosti otvaranja u govoru je poručio:
- Biti karakteran nepokolebljivo i gajiti vrline stalno jesu osobine univerzitetskog građanina kao čoveka. Ljubiti pak svoju domovinu iznad svega, biti gotov i žrtvovati joj i sam život jesu osobine univerzitetskog građanina kao sina jednog naroda. Verujem da će i naš univerzitet umeti odgajati takav duh kod svojih građana.
Sima Lozanić je odlikovan ordenom Svetog Save prvog reda. O tom događaju su izveštavale sve novine.
Uskoro je Lozanić ukazom kralja Petra Karađorđevića odlikovan i ordenom Takovskog krsta prvog reda. Kao ministar privrede i ministar inostranih dela svojim radom je veoma doprineo napretku privrede, industrije, politike, kulture, nauke. Deleći sudbinu svog naroda i države učestvovao je u svim ratovima svog vremena. Sima Lozanić je umro u 88. godini 1935. u Beogradu.
U ime Srpske kraljevske akademije, od velikog uma oprostio se kolega Bogdan Gavrilović rečima: "Radniku bez sporednika i prvom vitezu naše nauke."
Fakultet na čekanju
Osnivanje Poljoprivrednog fakulteta u okviru Univerziteta u Beogradu nisu podržali srpski privrednici i poljoprivredna društva, pa ni sam ministar privrede, nego samo kolege naučnici u Savetu Filozofskog fakulteta i geolog Jovan Žujović, koji je postao ministar prosvete. Otvaranje Poljoprivrednog fakulteta u mahom zemljoradničkoj zemlji bilo je neophodno, ali je ipak moralo je da čeka celu deceniju. Konačno, na zalaganje upornog Lozanića, fakultet je otvoren 1905. godine.
