Vatra čisti greh
Da bi se čoveku poništio greh koji je počinio kršenjem zabrana, tabua, potrebno je da se propisno očisti.
U takvom očišćenju se od pamtiveka najbolje pokazala vatra ili voda, ili oba istovremeno. Na primer, po povratku sa sahrane pre no što će se ući u kuću obavezno se čiste ruke nad vatrom, ili se pretura žiška kroz njih, a posle se ruke još operu. Ovo pranje ruku se zadržalo u Srbiji do danas.
Najzanimljivijih primera starinskog čišćenja vatrom ima u legendama o svecima, od kojih su mnogi, pre no što će postati počasni Božji ljudi, prethodno sagoreli u vatri, kako bi se očistili od svakog greha. Po tome su posebno poznati sveti Andrija i sveti Nikolom. Iz istog razloga je i čuveni antički heroj Herkul, pre no što će se popeti bogovima na nebo, morao da bude spaljen.
Vatrom su se, više ili manje dobrovoljno, čistili od greha i ugledni smrtnici, a najpoznatiji je car Konstantin, koji je u 4. veku hrišćanstvo proglasio službenom religijom Istočnog rimskog carstva. Međutim, predanje kaže da je pre toga plemenitom rukom tukao sopstvene roditelje, i time prekršio tabu svog društva.
Predanje je bilo tako jako da se zadržalo i u srpskoj narodnoj pesmi, koja mu savetuje: "Zatvori se, care, u ćeliju, zapali je sa četiri strane, neka gori s večer do svijeta, ak' ostaneš, care, u ćeliji, onda si se grija ostajao (greha oslobodio)".
Ni vatra u biblijskom Čistilištu nije ona paklena, nego služi da manje grešnike naknadno od greha očisti, pre nego što im se razmotri ulazak u Raj. Nije slučajno ni to što su jeretici spaljivani na lomači. Sinu koji je tukao nogama roditelje u narodnim pesmama na onom svetu gore obe noge, kako bi bile od greha očišćene.
A u hronikama je zabeleženo i to, da su se srpski vojnici u Prvom balkanskom ratu posle bitke kadili tamjanom, dok je u toku te iste bitke na turskoj strani hodža sa upaljenom buktinjom kadio svoje vojnike.
