Naši naučnici za večnost (8): Ne može ženskinja da leči
Prva srpska lekarka, doktorka medicine s činom ratnog poručnika, Draginja Ljočić, jedna je od najzanimljivijih žena u modernoj istoriji Srbije.
Izjednačavali su je sa muškarcima jedino u ratovima kada je bezbroj puta dokazala da je odličan lekar, ali ova hrabra žena nije uspevala da pronađe i zadrži posao u državnoj službi u svojoj struci.
Iako je njena borba često bila bezuspešna, ugled Drage Ljočić je ostao neukaljan.
Rođena je 1855. u Šapcu. Posle velike mature, potom i odslušanih predavanja na prirodno-matematičkom odseku Velike škole, odlučila je da se otisne u inostranstvo.
Upisala se na Medicinski fakultet u Cirihu 1872. godine. Uporna i hrabra, svojim primerom je podstakla i druge nadarene žene da se odvaže i nastave svoje školovanje van granica Srbije. Studije je Draga prekinula 1876. godine, kada su do nje stigle vesti da je Srbija zaratila sa Turskom.
Vratila se u otadžbinu, prijavila kao dobrovoljac i dobila čin sanitetskog poručnika. Tokom srpsko-turskih ratova lečila je ranjenike u Beogradu i u Svilajncu.
Studije je uspešno okončala 1879. godine i postala prva žena lekar u Srbiji. Međutim, kada je u miru pokušala da se zaposli, suočila se sa ogromnim otporom konzervativne sredine, koja nije rado gledala ženu na bilo kom stučnom polju.
Bolje nije bilo ni u razvijenijim zemljama, mlada Šapčanka bila tek četvrta žena koja je doktorirala medicinu u celoj Evropi! Sačuvana je molba Ministarstvu unutrašnjih dela kojom je Draginja Ljočić tražila dobijanje prava za bavljenje lekarskim pozivom.
Naši naučnici za večnost:
Ono glasi: "Ja sam svršila medicinski fakultet na ciriškom Univerzitetu i položila doktorat medicine, hirurgije, babičluka i očnih bolesti, što dokazujem priloženom diplomom. Na osnovu ovoga, molim gospodina ministra unutrašnjih dela da mi izvoli dati dozvolu da u Beogradu praktikujem, a ako bi trebalo još kakav uslov da ispunim, molim gospodina ministra samo neka narediti izvoli, i to ću ispuniti."
Iako je Srbija oskudevala u lekarima, ministar unutrašnjih dela je odbio molbu uz obrazloženje "da ženskinji ne može dozvoliti lekarsku praksu". Tek posle nekoliko godina, zahvaljujući intervenciji načelnika saniteta dr Vladana Đorđevića, ministar je popustio, pod uslovom da dr Draga Ljočić položi državni ispit. Dobila je posao u Opštoj bolnici u Beogradu 1882. godine, ali samo kao lekarski pomoćnik.
Otkaz zbog diskriminacije
U srpsko-bugarskom ratu 1885. dr Draga Ljočić je radila kao jedini lekar u tri beogradske bolnice: Opštoj državnoj, Zaraznoj i Bolnici za ranjenike. I pored toga, ministar policije Ilija Garašanin postavio ju je za tzv. sekundarnog lekara. Zbog diskriminacije, Draga se obratila se ministru unutrašnjih dela 1889. tražeći ravnopravnost s muškarcima u službi. Umesto odgovora dobila je otkaz.
