Reditelj Srđan Dragojević (54), odavno je priznao zabludu kada se distancirao od SPS-a i podneo ostavku na mesto poslanika. Da nije bio vezan za tu stranku ličnim ambicijama pokazao je i sada, pošto je potpisao kandidaturu opozicionog predsedničkog kandidata Saše Jankovića uz poruku: "Da na Uskrs mućak zamenimo čuvarkućom." - Ne znam da li je Dragojević još član SPS-a, ali ako jeste narediću da ga izbrišu iz evidencije - kasno mu je presudio Ivica Dačić.
Lider SRS-a Vojislav Šešelj (62) predstavlja se kao protivkandidat Aleksandru Vučiću na predstojećim predsedničkim izborima. Međutim, po medijima napada opozicione kandidate i tvrdi da "Zapad hoće da skine glavu Aleksandru Vučiću, jer ne sluša njihove diktate i nabavlja oružje u Rusiji". Istovremeno, Šešelj kaže da bi naprednjak Nikola Selaković, bivši ministar pravde, bio dobar izbor za premijera, jer je sposobniji od ministra policije Nebojše Stefanovića.
Šef misije MMF-a za Srbiju Džejms Ruf (43) shvatio je što nije vlast u Beogradu.
- Prihodi stanovništva u Srbiji su bolno niski, a da bi se to promenilo, potrebno je da ekonomski rast bude znatno brži od tri procenta. Javni dug Srbije je visok i osetljiv na promene uslova. Daleko od toga da je tranzicija u Srbiji završenaa. Privreda je preopterećena neefikasnim javnim sektorom i premalo se oslanja na produktivni privatni sektor - rekao je Rufi.
Ministarstvo prosvete Mladena Šarčevića (60) potpuno je izgubilo kontrolu nad distribucijom udžbenika. Škole roditeljima naplaćuju komplete po cenama od 7.000 do 15.000 dinara za isti razred. Roditelji su ubeđeni da nastavnici primaju mito od izdavača, pošto imaju pravo da biraju čije će komplete udžbenika deca da koriste, ali ćute jer se plaše osvete.
- Imam dvoje dece,. pa moram da platim 30.000 dinara, što je gotovo cela moja plata - kaže jedna majka osnovca.
Italijanski reditelj Đuzepe Pičoni (64) stiže u Beograd na Fest da bi se poklonio publici posle premijere njegovog filma "Ovih dana". Pičoni je planirao da taj film snimi u Hamburgu, ali se posle posete srpskoj prestonici predomislio.
- Ipak sam izabrao Beograd jer me je omađijao svojim lepim zgradama i izgledom stare Evrope. Svidela mi se atmosfera i otvorenost ljudi, mnogo divnih mesta, i pomislio sam da su Beograđani središte Evrope mnogo više nego mi - iskren je Pičoni.
EPS, čiji je direktor naprednjak Milorad Grčić (47), pooštrio je uslove penzionerskim i invalidskim udruženjima da bi dobili ogrev. Od njih se traži da plate unapred, daju depozit od pet odsto i obezbede skladišni prostor i kolsku vagu za merenje. Zato najsiromašnija udruženja nisu uspela da skupe depozit i sklope novi ugovor u februaru kako bi zakupili određene količine ogreva za sledeću zimu, a penzioneri su uskraćeni za mogućnost da otplaćuju ugalj tokom cele godine.
Nebojša Zelenović (42), gradonačelnik Šapca i predsednik lokalne stranke, predstavljao je Srbiju na Samitu čelnika pametnih gradova u Tajvanu, na poziv domaćina. Zelenović je govorio o novim tehnološkim rešenjima za pružanje usluga građanima i privredi. Takođe je pozvao investitore u Šabac i predstavio im pojednostavljene administrativne procedure u tom gradu, a po povratku je podržao Vuka Jeremića u trci za predsednika Srbije kako bi se prekinulo samovlašće.
Laslo Blašković (51) je upravnik Narodne biblioteke Srbije, koja je posle nekoliko decenija ukinula nagradu za najčitaniju knjigu godine nekoliko dana pre uručenja. Ovogodišnji laureat trebalo je da bude Dragan Velikić, pisac i bivši ambasador u Beču, koji je podržao predsedničkog kandidata Sašu Jankovića.
- Nije ovo neobično kod nas. Ali, uznemirava kad se prenosi na Narodnu biblioteku, književnost i kulturu - kaže Velikić čije su knjige prevedene na 15 jezika.
Ivana Stanojlović (35), iz Uba, humanitarnom akcijom navela je 24 sugrađanina da postanu donori koštane srži. Ivanina ćerka Elena 2011. godine imala je samo osam meseci kada je otkriveno da ima malignu dečju leukemiju. Lekari su predviđali još dva meseca života i davali joj dva odsto šanse da preživi čak i ako se pronađe donor. Srećom, starija, tada osmogodišnja sestra Elena, bila je odgovarajući donor i spasla je, a ova priča podstakla je plemenite ljude.
Poreska uprava čiji je direktor Dragana Marković (50) posle dvogodišnje pauze počela je da donosi rešenja paušalnim obveznicima, i to za 2015. i 2016. Koliko duguju budžetu još ne znaju lekari, stomatolozi, apotekari, veterinari, prevodioci, tumači, fizioterapeut, advokati... Poreska uprava za ovo se pravdala čekanjem nove Uredbe o kriterijumima za paušalno oporezivanje, a na gubitku su budžet i obveznici koji čekaju da vide koliki im se dug nagomilao.
Šabački muzej uzeo je u svoj sastav sinagogu iz koje su potekle porodice velikih pesnika Stanislava Vinavera i Oskara Daviča, književnika Davida Albaharija i drugih istaknutih ličnosti srpske istorije. Kustos Branislav Stanković (48) priča da je dr Avram Josif Vinaver prvi u Srbiji imao rendgen aparat i lečio srpske vojnike u Valjevskoj bolnici sve dok ga Austrougari nisu streljali - Jevreji su u Šapcu od 16. veka i u arhivu nismo našli nijedan pomen antisemitskih incidenata - kaže Stanković.
Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) čiji je direktor Zoran Martinović (54), poslala je dopis u nekoliko sudova u kojima im objašnjava kako treba da postupaju, uz upozorenje da će pomno pratiti njihov rad. Sudovima se ukazuje na brojne "nepravilnosti i nezakonitosti koje su dovele do isplate enormno velikih budžetskih sredstava s računa službe", a povod svemu je činjenica da je desetine hiljada ljudi tužilo NSZ jer im je umanjena novčana nadoknada pošto su ostali bez posla.
Dr Davorin Radosavljević (56), direktor medikalne onkologije Instituta za radiologiju i onkologiju, saopštio je da su u ovoj ustanovi posle šest godina primenjeni inovativni lekovi, prvo na pacijentima s karcinomom prostate. - Najzad je uvaženo pravo na lečenje i bolesnicima u poodmaklom stadijumu bolesti. Ovi medikamenti ublažiće im tegobe, a produžavaju život za pet i više godina - objasnio je dr Radosavljević.
Sa zgrade Ustavnog suda Crne Gore u Podgorici kojim predsedava sudija Dragoljub Drašković (62) skinuta je tabla s nazivom te institucije napisanim ćiriličnim pismom. Projekat zatiranja srpskog jezika i pisma u Crnoj Gori time je nastavljen iako se u članu 13 Ustava Crne Gore izričito navodi da su ćirilično i latinično pismo ravnopravni. Predstavnici opozicije uputili su protestnu notu u kojoj traže vraćanje ćirilične table.