Glas dijaspore u "Vestima" (5): Srbija odbacuje pametne ljude
Jovica Božić jedan je od naših najuspešnijih poslovnih ljudi iz dijaspore. Rođen u Dujakovcima na Manjači imao je samo dve godine kad se njegova porodica preselila u Omoljicu kod Pančeva.
Tu je završio osnovnu školu, da bi posle Matematičke gimnazije upisao Građevinski fakultet u Beogradu. Prvi kontakt sa dijasporom imao je kao student kada je odlazio kod ujaka u Nemačku, gde je radeći jednu sezonu stekao i prvi, manji kapital koji će mu kasnije dati vetar u leđa da započne sopstveni biznis.
Kad je završio fakultet, u Omoljici je otvorio vulkanizersku radnju u kojoj je bio vlasnik, direktor i jedini zaposleni. Od tog doba Božić je prešao dug put - preko prodaje automobila, reciklaže polovnih guma, izvoza i uvoza malo korišćene računarske opreme, konačno do osnivanja kompanije Božić i sinovi koja je objedinila sve njegove firme. "Srpska pamet - engleski menadžment" deviza je kojom se Božić vodio svih ovih godina. Danas živi na relaciji London-Omoljica i ulaže u Srbiju i ceo region. Stoga je među najpozvanijima da oceni da li veze između matice i dijaspore, kojoj pripada i dušom i telom, mogu da budu - čvršće.
Od Vlade, na čelu sa Anom Brnabić, očekuje da više stavi akcenat na dijasporu, iako je nijednom rečenicom nije pomenula u svom ekspozeu.
Glas dijaspore u "Vestima":
1. Beograd se boji rasejanja?!
2. Prvi korak da napravi država
- U dijaspori su i novac i investitori, ali i srpsko znanje i pamet koju treba privući i animirati.
On ističe da pripada dijaspori i da ima osećaj da pametni ljudi nisu potrebni Srbiji.
- Odliv mozgova iz Srbije je veliki, a oni koji bi se i vratili u otadžbinu ne vide da za to postoji povoljna klima.
Govoreći o tome šta bi trebalo učiniti da se dijaspora čvršće veže uz maticu ističe da je za srpsku dijasporu i potencijalne domaće investitore najvažnije da dobiju isti tretman kao strane firme, a ne da one budu povlašćene.
Oduzeta nam je reč
- Dijaspori je odavno oduzeta reč, još onog momenta kad je ukinuto Ministarstvo za dijasporu. Rasejanje ne može da učini ništa spolja ako država ne otvori vrata i da mu šansu da se organizuje. Dijaspora treba da bude državni partner, a ne paralelna, strana organizacija. Država mora da ima i odgovornost i brigu za svakog svog građanina, bez obzira na to u kojoj zemlji se nalazio. Naravno da bi se dijaspora bolje osećala kad bi mogla da glasa elektronskim putem. Ovako, naš glas se ne čuje.
- Nema logike plaćati strancima da investiraju u Srbiju, a domaće pustiti da se snalaze. Za zdravu privredu i za ozbiljne investitore potrebni su politički stabilna država, niske bankarske stope, razvojne banke, što manje birokratije. Uz to, država treba da postane servis građana, da kad dođemo osetimo da smo dobrodošli. Mnogo puta je dijaspora dokazala koliko voli Srbiju. Ali, dokazati se među svojima ponekad je veći izazov od dokazivanja u inostranstvu, gde su pravila jasna i - ista za sve - ističe Božić.
