Glas dijaspore u "Vestima" (8): Fale nam škole na srpskom
Mr Živko Marković je posle isteka trogodišnjeg mandata učitelja u Dopunskoj školi na srpskom jeziku, ostao sa porodicom u Švajcarskoj. Otvorio je privatnu školu za decu srpskih iseljenika, zbog čega je imao problema s vlastima u Beogradu.
Trenutno se bavi istraživanjima za svoje knjige o srpskim studentima u Švajcarskoj do kraja Prvog svetskog rata, i o Srbima i Jugoslovenima u vreme Velikog rata u ovoj zemlji. Kao dugogodišnji učitelj, insistira na otvaranju što više srpskih škola u rasejanju.
A želja mu je da premijerka Ana Brnabić ponovo uspostavi Ministarstvo za dijasporu.
Najviše mu smeta što Vlada Srbije dijasporcima za ulaganje u maticu nije omogućila iste uslove kao stranim investitorima.
Da bi se dijaspora više "vezala" za maticu predlaže otvaranje srpskih škola u rasejanju.
- Sredstva bi mogla da se obezbede tako što bi prilikom dolaska na odmor u Srbiju srpski građani plaćali markicu u iznosu, na primer, jednog ili više evra za održanje srpskog jezika i kulture u rasejanju. Tako bismo vremenski produžili trajanje srpskog rasejanja. Sada se oko devedeset odsto srpske dece potpuno asimiluje jer ne znaju maternji jezik i vlastite duhovne vrednosti. Kao dugogodišnji učitelj u Švajcarskoj to znam iz prve ruke.
Kao delegat Skupštine dijaspore, Marković navodi da je bilo veliko oduševljenje u Švajcarskoj, ali i u čitavom rasejanju, što je osnovana ta institucija.
- Potpuno je neosnovano to negirati i prepustiti zaboravu veliki entuzijazam koji je tada postojao. Nije rasejanje ugasilo spomenuti oblik komunikacije - ističe Marković.
