Glas dijaspore u "Vestima" (4): Da očuvamo srpske škole
Porodica dr Slavomira Gvozdenovića (64) živi godinama u Rumuniji, a tamo su rođeni njegovi dedovi i pradedovi. Slavomir je profesor književnosti na Univerzitetu u Temišvaru, a čak 20 godina bio je srpski poslanik u rumunskom parlamentu. Pesnik, urednik, prevodilac doktorirao je na poeziji Vaska Pope. Član je Saveza pisaca Rumunije, Udruženja književnika Srpske, Književnog društva Kosova i Metohije, Društva književnika Vojvodine i počasni član Udruženja književnika Srbije.
Iako Ana Brnabić nijednom rečenicom u ekspozeu nije pomenula dijasporu, veruje da će predsednica vlade čuti glas nezadovoljnih Srba iz rasejanja i da će upravu koja se bavi pitanjima dijaspore dići na viši nivo.
- Idealno bi bilo da to ponovo bude Ministarstvo za dijasporu. Prema nekim procenama, u rasejanju živi oko četiri miliona Srba i to je brojka koju ne treba zanemariti. Ministarstvo bi bilo od koristi i Srbima u dijaspori i Vladi Republike Srbije radi efikasnije komunikacije.
Gvozdenoviću u odnosu države prema rasejanju najviše smeta što nema više institucionalnog povezivanja, bar kad je reč o Srbima iz regiona.
Na dobrom putu
S obzirom na to da i institucije poput Skupštine dijaspore, koje su zamišljene da objedinjavaju rasejanje, ne funkcionišu, naš sagovornik kaže da po onoj narodnoj svi mi moramo prvo srediti svoje dvorište, ali dodaje da je srpska manjina u Rumuniji primer dobre organizovanosti.
- Savez Srba u Rumuniji među 20 nacionalnih manjina važi za jednu od najbolje organizovanih manjinskih organizacija po čemu je i iz Beograda davan za primer Srbima u svetu. Primera radi, godišnje organizujemo oko 200 kulturnih, naučnih, društvenih, književnih i muzičkih manifestacija, međunarodnog, nacionalnog i regionalnog karaktera. Sve ovo nam daje za pravo da verujemo da smo na dobrom putu i da se nadamo da će matica sve ovo više ceniti.
- Mi smo lojalni građani država u kojima živimo, ali matica bi trebalo da se više angažuje kad su u pitanju naši specifični problemi. Takva nam je podrška potrebna, a to uključuje i minimalnu materijalnu podršku. Kao nacionalna manjina godišnje dobijamo od rumunske vlade 800.000 evra, a od matice ni pet odsto od te sume. Primera radi, bio sam 20 godina poslanik u rumunskom parlamentu i uspeo sam da izdejstvujem Zakon o danu srpskog jezika u Rumuniji, što je jedinstven primer u svetu, dabome uz sva ostala poslanička angažovanja.
Kao prvi izabrani predsednik Skupštine dijaspore i Srba u regionu Gvozdenović je predlagao da se organizuje Sabor srpske kulture u Beogradu. Tu bi se predstavili pisci, umetnici, lekari... koji rade širom sveta.
- U Rumuniji danas živi 18.500 Srba. Nekad smo imali 60 srpskih škola, danas jedva šest. Svakako da je najznačajnija čuvena srpska Gimnazija "Dositej Obradović" u Temišvaru. Nekad smo imali u Rumuniji 9.000 đaka, a sada jedva 240. Sve ove alarmantne brojke pokazuju da nas je sve manje. Mi poslednje srpske škole želimo da očuvamo. Tu se i srpska država mora više angažovati.
