Glas dijaspore u "Vestima" (6): Vreme je za novi zajam
Činjenica da je odrastao u vreme socijalističkog samoupravljanja, Peđu Filipovića nije omela da u zemlji anglosaksonskog prava otvori advokatsku kancelariju.
On bi ipak najviše voleo da decu podiže u Srbiji i da mu glavno baza za dalje profesionalno bavljenje finansijskim pravom bude u rodnoj zemlji. Iako pripada novijoj generaciji iseljenika za koju važi da se lako prilagođava novoj sredini i da još lakše kida veze sa maticom, Peđa odudara od tog stereotipa. Toliko, da bi bio spreman ponovo da se odazove nekom novom zajmu za preporod Srbije!
Od Vlade na čelu sa Anom Brnabić očekuje da se mnogo više posveti dijaspori.
- Premijerka je takođe bila deo dijaspore, jer je jedno vreme radila u stranoj državi. Takođe, koliko sam ja razumeo, njena diploma je sa jednog američkog univerziteta, pa očekujem i da otvori priču na tu stranu. Ako je ona uspela preko obrazovanja da dođe do jednog zavidnog radnog mesta i šanse da svoj narod vodi u budućnosti, onda je to put koji treba trasirati i drugima.
Glas dijaspore u "Vestima":
1. Beograd se boji rasejanja?!
2. Prvi korak da napravi država
Državi zamera to što je zatvorena prema rasejanju.
- Kada sam hteo da se vratim u Srbiju, pre završetka doktorata u SAD, iako sam imao 15 godina iskustva u finansijama, sva vrata su mi bila zavorena. Država i institucije nemaju preveliki interes za dijasporu, Očekuju da dijaspora šalje novac i da ih potroši na dolaske. SAD su se i odvojile od Engleske kada ovi nisu heli da im daju glas u parlamentu, mada ja ne verujem puno u taj glas, jer jedan poslanik ništa ne bi promenio. Znate kako je Južna Koreja postala jaka industrijska zemlja? Tako što su otvorili vrata i pozvali svoje iz inostranstva. Dali su im odlične uslove i pustili ih da rade, pa sada imamo svetske brendove kao što su Samsung, Kia... Pogledajte Izrael! Ta država se održava isključivo na leđima svoje dijaspore, koja je, na drugoj strani, jako složna, dobro organizovana i nema podela na "vi tamo" i "mi ovde".
Kada govori o tome da institucije poput Skupštine dijaspore, koje su zamišljenje da objedinjavaju rasejanje, ne funkcionišu, Filipović kaže da je odgovornost dijaspore ista kao i matice.
- Isti crv problema nam je pod kožom. U Srbiji vlada jedno zatvaranje i odbijanje dijasporaca, a mi u rasejanju se vodimo kompleksom više vrednosti. Nešto mora da se žrtvuje. Za vreme Miloševića bio je zajam za Srbiju, vreme je opet za tako nešto, pa makar i propalo.
Dijaspora da osnuje banku
- Ne vidim drugo rešenje sem da se jedne godine svi odreknemo dolaska u Srbiju i tih par hiljada dolara koje bi potrošili ovde, neko manje, neko više, stavimo u fond i osnujemo banku. To bi bila razvojna banka i bila bi ozbiljan igrač na tržištu. I to što je kupljeno u Srbiji ostaje u srpskim rukama, samo što se vodi iz dijaspore.
