Glas dijaspore u "Vestima" (1): Beograd se boji rasejanja?!
Ne spominjati brojnu dijasporu u ekspozeu vlade nije samo izraz nipodaštavanja značajnog dela sopstvene populacije, nego i njeno potpuno ignorisanje, koje ukazuje na pogubne smernice politike koju ova vlada očigledno treba da sprovede. To pitanje bi trebalo postaviti ne toliko novoj Vladi Srbije, koliko novom predsedniku države, bez koga očigledno u Srbiji danas ništa ne ide, kaže za "Vesti" dr Dario Vidojković, istoričar i asistent na Katedri za Noviju istoriju na Univerzitetu u Regenzburgu.
Podseća da, kada se govori o srpskoj dijaspori, ne bi trebalo misliti samo na Srbe koji žive i rade u evropskim zemljama ili na drugim kontinentima, već i na one u najbližem okruženju: Republici Srpskoj, Hrvatskoj i drugim balkanskim državama.
Maćehinski odnos
- Takav ignorantski odnos možemo da tumačimo i kao okretanje leđa srpskoj dijaspori, što može biti kobno, na primer, po Srbe u Republici Srpskoj. Ne zaboravimo ni aktivan doprinos dijaspore privredi u Srbiji, ne samo u vidu doznaka. Pitanje je koliko je takav stav nametnuo novoj vladi zapad, ali očigledan maćehinski odnos može dovesti do toga da se srpska dijaspora zapita da li bi ubuduće trebalo da podržava jednu takvu državu. Verujem da je Beograd u dovoljnoj meri svestan ekonomskog i drugog doprinosa dijaspore. Tim više je ovo izlaganje nove vlade veći bezobrazluk jer se stiče utisak da se Srbija seti svoje dijaspore isključivo kada joj treba novčana pomoć, kao što je bio slučaj sa strašnim poplavama 2014. godine. Time ne želim da kažem da dijaspora nije htela aktivno da pomogne, naprotiv!
Od ministarstva do sobe
- Sigurno da treba i dijaspora da se zapita u kojoj meri i kako sarađuje sa maticom, ali verujem da postoji potencijal u dijaspori koji se još nije, ili barem ne u dovoljnoj meri, uključio u aktivniju saradnju. Ali, ne možemo jedino govoriti o nekoj odgovornosti dijaspore za ovakvo očajno stanje, kakvo jeste, jer je ipak odgovornost matice velika. Ignorantskim, maćehinskim odnosnom zastrašila je i odbila mnoge koje su na bilo koji način želeli saradnju. Tako pitanje nefunkcionisanja Skupštine dijaspore ne treba isključivo postaviti toj skupštini, nego i vladi u Beogradu. Podsetiću i da je postojalo Ministarstvo za dijasporu, zatim je ukinuto i pretvorenu u Kancelariju, a sada smo izgleda stigli do jedne sobe u zgradi Ministarstva spoljnih poslova (možda ćemo se jednom naći i u podrumu te zgrade). U tome se slikovito vidi dugotrajni odnos Srbije prema dijaspori i koju joj važnost pridaje. To je endemski slučaj, svojstven svim vladama Srbije od kraja devedesetih pa do danas - kaže Dario Vidojković.
Ilustrujući primere istrajnog i izrazitog ignorisanja i nebrige, dr Vidojković navodi i da bi zadatak diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije u svetu, između ostalog, trebalo da bude i povezivanje dijaspore sa maticom.
Nemoćni pred birokratijom
- Čast izuzecima, ali to se još ne radi dovoljno. Loš odnos prema rasejanju se ogleda i u mnogim drugim detaljima. Nije nam omogućeno da na odgovarajući i moderinim tehnologijama prikladan način glasamo na izborima u Srbiji. Zvanična Srbija teži Evropskoj uniji, ali sama ne omogućava dobrom delu njenih građana da ostvare svoja demokratska prava. Kako je moguće da ako ste srpski državljanin sa srpskim pasošem, bez obzira na to da li živite u Minhenu, Parizu ili Čikagu, morate da odete u konzulat (koji može biti udaljen i nekoliko stotina kilometra od vašeg mesta prebivališta) prvo da biste se registrovali da uopšte možete da glasate, a onda da odete još jednom da glasate? Zar to ne može da se pojednostavi, modernizuje? Stiče se utisak da se Beograd zapravo boji glasova dijaspore, jer bi moglo doći do neželjenih ishoda glasanja - ukazuje Vidojković.
Ugledajmo se na Izrael
Politika koja se vodi u Beogradu se i te kako tiče i nas Srba u dijaspori, podvlači.
- Ima sigurno dosta nas kojima je očuvanje teritorijalnog integriteta zemlje i time Kosmeta u okviru granica Srbije jednako važno pitanje. Tu mislim svakako i na predstavljanje dijaspore u Narodnoj skupštini. Ugledajmo se na odnos Izraela i jevrejske dijaspore prema Izraelu. Trebalo bi olakšati i način investiranja za dijasporu, kao i nostrifikaciju diploma. Mnogo naših mladih diplomaca koji se vraćaju u Srbiju ili to nameravaju, sobom nose bogata iskustva i znanje od čega Srbija samo može da profitira. Ali, njima mora da se ponudi i perspektiva, što možda izgleda kao težak posao, ali dugoročno može imati samo pozitivne efekte za našu zemlju. Ima još toga što bi Srbija mogla da na poboljšanju odnosa, ali bi za početak i preduzimanjem ovih mera dokazala da joj je iskreno stalo do svoje dijaspore, a ne da je prezire, odnosno da samo želi da je iskoristi po potrebi.
On navodi i brojne pravne, birokratske i druge prepreke kada je reč o pokušajima investiranja ili otvaranja biznisa u Srbiji.
- Zar nije više nego licemerno da se recimo Arapima i drugim strancima nude na kupovinu naše vredne oranice, aerodromi, putevi, preduzeća i još mnogo toga, a da jedan Srbin dijasporac mora da kapitulira pred nepreglednom birokratijom kada želi da otvori firmu ili jednostavno kada želi da kupi stan ili kuću? Ispada da su drugi Srbiji važniji od pripadnika sopstvenog naroda.
Glas dijaspore u "Vestima"
Prošlo je 100 dana otkako je Vlada Srbije položila zakletvu, a premijerka Ana Brnabić predstavila ekspoze u kome ni jednom rečju nije pomenula dijasporu.
U skladu sa takvim pristupom, što se tiče rasejanja ništa se nije pomerilo s mrtve tačke, čak su u Skupštini Srbije glatko odbijeni amandmani Pokreta Dveri koji su tražili poboljšanja u radu dopunske škole.
Time je nastavljena neslavna praksa i ranijih vlasti, koja je rezultirala prvo ukidanjem ministarstva, potom kancelarije, a na kraju i selidbom Uprave za dijasporu.
Uglednim Srbima širom sveta "Vesti" su postavile četiri pitanja:
1. Šta očekujete od vlade na čelu sa Anom Brnabić?
2. Šta vam najviše smeta u odnosu države prema rasejanju?
3. Šta konkretno predlažete kako bi se dijaspora više vezala za maticu (lakše glasanje, zagarantovano predstavljanje u Skupštini, povoljniji uslovi investiranja, nostrifikacija diplome ...)?
4. Kolika je odgovornost i na dijaspori, jer i institucije poput Skupštine dijaspore, koje su zamišljenje da objedinjavaju rasejanje, ne funkcionišu?
Pomoć dopunskim školama
Ipak, on podvlači da je uprkos takvom odnosu, dijaspora u dobrom delu i dalje vezana za maticu.
- To se ogleda ne samo u posedovanju srpskog državljanstva (lično imam i dalje srpski pasoš, iako sam rođen u Nemačkoj), nego i u organizovanju dijaspore u raznim udruženjima, savezima, kulturno-umetničkim društvima itd. Postoji izrazit nivo nacionalne svesti u dijaspori. Na državi i državnim institucijama je da se očuva i zaštiti ta nacionalna svest. Srbija, zajedno sa SPC, treba da podrži dopunsku nastavu srpskog jezika, istorije i kulture i vere, kako bi se očuvao srpski identitet u dijaspori. Zato je neophodno obezbediti finansiranje dopunske nastave, nastavnike i nabavku udžbenika. I DKP-i bi trebalo bi aktivnije da se uključe u povezivanje dijaspore i matice.
Tu spada i omogućavanje lakšeg glasanja u dijaspori, čime bi se mogla aktivnije uključiti u političke tokove matice - kaže Vidojković.
