"Vesti" u Nemačkoj: Migranti dižu stopu kriminala
Najnoviji statistički podaci koje je predstavio nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer sadrže poglavlje koje će sigurno dovesti do novih diskusija u ovoj izbornoj godini. "Policijski izveštaj o kriminalnoj statistici" ili skraćeno PKS, sadrži deo o kriminalitetu među migrantima koji žive u Nemačkoj.
Savezni kriminalistički ured (BKA) je posebno analizirao ponašanje osoba koje su podnele zahtev za azil i poseduju duldung ili u zemlji borave kao ilegalci.
U Nemačkoj je već bilo mnogo diskusija o tome da li azilanti čine više kriminalnih dela nego druge grupacije, što su političari vladajuće koalicije uvek poricali. Sada, međutim, Ministarstvo iznosi podatke koji pokazuju da je samo u 2016. godini broj kriminalnih počinilaca među azilantima porastao za 52,7 odsto, kao i da ih je registrovano 174.438 više nego u 2015. godini.
Izuzeti oni sa dozvolom boravka
Pri tome u statistiku uopšte nisu ušli migranti koji su već dobili dozvolu boravka, jer trenutni propisi ne dozvoljavaju da budu posebno obrađivani. "Na izmeni ovog pravila već se radi, tako da ćemo ubuduće i o ovoj grupaciji imati odvojene podatke", rekao je portparol BKA za list "Velt".
Pri tome su, da statistika o pravom stanju ne bi bila još gora, zanemareni prekršaji koje još samo migranti mogu da počine, kao što je na primer nedozvoljen ulazak u zemlju.
Posmatrano u apsolutnim brojkama, migranti su počinili 8,6 procenata od ukupnog broja krivičnih dela u Nemačkoj, iako čine manje od dva procenta ukupnog stanovništva. U pojedinim kriminalnim aktivnostima su posebno upadljivi: kod džeparenja u 35,1 odsto slučajeva, kod delikata nanošenja opasnih i teških telesnih povreda i silovanja u 14,9 odsto, a kod provala u stanove u 11,3 odsto ukupnog broja.
Trećinu čine okoreli kriminalci
Počinioci među azilantima su, po godinama gledano, daleko mlađi nego grupacije "domaći" i "stranci" - i gotovo isključivo su muškarci. Prema PKS posebno zabrinjava činjenica da je od svih osumnjičenih azilanata, 31 odsto njih počinlo višestruka kriminalna dela, pet odsto čak više od šest.
Predsedniku BKA Holgeru Minhu posebne glavobolje donose azilanti sa Balkana i severa Afrike, dok Sirijci nisu kriminalizovani u tako velikom procentu. Od "novih" 174.438 osumnjičenih u 2016. godini, njih 30.699 su Sirijci, što je nešto više od 20 procenata iako ih je ukupno gledano među azilantima više od trećine. Potom slede sa 17.466 Avganistanci, 12.202 su Iračani, 9.882 Albanci i po oko 9.000 Alžirci i Marokanci.