"Vesti" u Minhenu: Nemci videli istinu o Jasenovcu
U ponedeljak, 10. aprila, u Dokumentacionom centru nacionalsocijalizma u Minhenu prikazan je dokumentarni film "Zločin nad zločinima" čiji je autor novinar RTRS Mira Lolić- Močević. Uz svedočenja preživelih logoraša i mnogo dokumentarnog materijala, film nosi snažnu poruku da treba oprostiti, ali se nikad ne sme zaboraviti stradanje, pre svega Srba, Jevreja i Roma, u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH).
To je i univerzalna poruka svetu, da se nigde i nikad ne dogodi takvo stradanje ljudi, pogotovo dece koja su najnevinije žrtve svakog rata.
Stravičan zločin
U filmu govore istoričar i akademik Vasilije Krestić, istoričar Jovan Mirković, dugogodišnji direktor spomen-kompleksa Jasenovac, koji je 1992. godine proteran iz Hrvatske.
Govoreći o stravičnom zločinu ustaša nad srpskom, jevrejskom i romskom decom u NDH, Jovan Mirković je rekao da to što se u to vreme dogodilo predstavlja zločin nad zločinima i njegove reči poslužile su režiseru Miri Lolić-Močević za naslov filma.
Do prikazivanja filma o stradanju više od 70.000 dece u Jasenovcu, ali i u drugim delovima tadašnje NDH, došlo je zahvaljujući saradnji istoričara dr Daria Vidojkovića sa Univerziteta u Regenzburgu i Dokumentacionog centra nacionalsocijalizma u Minhenu, čiji je osnivač profesor dr Vinfrid Nerdinger pozdravio prisutne na projekciji i zahvalio na saradnji sa režiserom i dr Vidojkovićem koji je radio prevod na nemački.
Dokumentarni film traje 44 minuta i govori o stradanju srpske, jevrejske i romske dece u Jasenovcu i drugim logorima NDH. U uvodu pred projekciju filma dr Dario Vidojković je podsetio na nekoliko važnih momenata.
- Na mestu projekcije ovog potresnog dokumentarnog filma o stradanju dece, nekada je bila centrala Hitlerove partije, pre 76 godina, 6. aprila 1941. godine, Hitler je bombardovao Beograd, a na današnji dan 10. aprila 1941. godine u Zagrebu je osnovana Nezavisna Država Hrvatska. Sve to je mnogo više od obične slučajnosti - rekao je dr Vidojković i zahvalio domaćinima na spremnosti da se u ovom objektu i na ovom mestu prikaže film koji govori o stradanju dece u NDH u kojoj je postojao jedini logor za decu tokom Drugog svetskog rata.
Kroz svedočenje desetoro preživelih, tada dece, u logoru Jasenovac i drugim logorima NDH, ali i dokumentarni materijal, otvara se istina o događajima koji su pola veka skrivani od javnosti. O tome se nije govorilo, niti pisalo, jer to je bila zabranjena tema u nekadašnjoj Jugoslaviji - kaže režiserka filma.
- Posle jednog od brojnih dokumentarnih filmova koje sam snimila o stradanju srpskog naroda, pogotovo dece u ratu, javila mi se žena koja je svedok stradanja u logorima i rekla mi: "Miro, nemoj nikada prestati da pričaš o tom zlu koje nam se desilo, ne zato da bismo se svetili, nego zato da se to nikada više nikome ne desi. Ćutali smo 50 godina o svemu tome i red je da jednom prestanemo da ćutimo." Od tadašnje priče Dušanke Tepić nastalo je oko 30 dokumentarnih filmova o stradanju srpske dece u NDH - rekla je posle projekcija režiserka Mira Lolić-Močević.
Među posetiocima je bilo dosta Nemaca, ali i naših ljudi.
Posebno su pozdravljeni Snežana Miljanić, generalni konzul Srbije u Minhenu i jerej Ilija Romić.
Utisci gledalaca posle projekcije: Strašno je što se ne sećamo
- Videli smo kakav se promišljeni zločin desio nad srpskom decom, ostali smo nemi od količine zla. Mi hrišćani se ne bavimo zlom i "tajna zla" nam ostaje nepoznata. Mene više od tog zla sablažnjava nekakva naša apatija, tj. srpska nezainteresovanost i zanemarivanje istorije. Izgubili smo "kulturu sećanja", kako reče Mira Lolić Močević. Strašno je i pomisliti da se ne sećamo i da ne pominjemo ovu našu poklanu decu - kazao nam je Jerej Ilija Romić posle projekcije.
Ljubica Bogdanović-Hepfl kaže da je za nju bilo dirljivo sve što je videla i čula.
- Ja sam jedno od dece rata koja nisu sve to doživela, nego smo samo slušali od roditelja. I moji su iz Bosne i Hercegovine i delimično su žrtve Jasenovca. Za mene je ovo bilo veoma potresno, a poruka koju smo čuli je i ljudska i divna - da treba da znamo i da ne zaboravimo, ali da oprostimo.
Radivoje Malić se osećao žalosno za vreme gledanja filma.
- Za mene je najsnažnija poruka filma da ne sme da se zaboravi ono što se dogodilo. Velika je stvar da je film preveden i na nemački jezik da i drugi vide i saznaju pravu istinu o stradanju našeg naroda.
Dalibor Višić je i novčano podržao realizaciju ovog filma, na čemu su mu zahvalili i režiser i dr Dario Vidojković.
- Ovo je vrlo važno za naš narod i njegovu budućnost, jer to nikad više ne bi smelo da se dogodi. Ja sam u selu Motike, gde su Srbe poklale ustaše u Drugom svetskom ratu, sa 18.000 evra pomogao jednom čoveku, koji ima dvoje dece, da kupi sto ovaca i da nastavi da živi baš tu.
