Merkelovoj 15 teza za suživot
Kakav doprinos može da ima kultura za društvenu koheziju? I kako treba da funkcioniše integracija u jednom višekulturalnom društvu? Ovim pitanjima se pozabavila Inicijativa kulturnih integracija na čelu sa Nemačkim kulturnim savetom i došla do 15 vodećih teza koje su nedavno predstavljene javnosti i istog dana uručene kancelarki Angeli Merkel.
Zajedništvo nije samo zadatak politike niti se može narediti, već tome mogu da doprinesu svi koji žive u Nemačkoj, smatraju potpisnici ove inicijative koja je krenula od decembra i obuhvata širok spektar od 30-ak eminentnih državnih institucija, verskih i socijalnih organizacija, medija, migrantskih udruženja, među kojima je i BAGIV, kojem pripada i Centralni savet Srba u Nemačkoj.
Nismo ovde privremeno
Teze se, između ostalog, odnose na poštovanje Ustava kao osnove za zajednički život u Nemačkoj, kulturnih običaja, rodne ravnopravnosti, religije koja spada u javni prostor, na to da je umetnost slobodna, da demokratska i kulturna debata jačaju stvaranje mišljenja u pluralističkom društvu, da su migracija i integracija deo nemačke istorije, na to da obrazovanje omogućava pristup društvu i da je nemački jezik ključ za društveno učešće, kao i da konfrontiranje sa istorijom nikad nije potpuno. Inicijativa kulturne integracije je pozvala pojedince, organizacije, saveze i preduzeća da se takođe potpišu i priključe predloženim tezama, da ih dalje šire i sprovode u život.
Jedan od aktivnih učesnika u izradi teza bio je i mr Milan Čobanov, predsednik Centralnog saveta Srba Nemačke, koji podvlači suštinski značaj ove teme i za srpsku dijasporu.
- Mi se još nalazimo u jednom procesu nalaženja. Ovdašnja politika ima problem s tim da li je Nemačka useljenička zemlja ili nije. Osnovna stvar je da ovde živi 20 miliona ljudi sa stranim poreklom, ali se ima osećaj da oni samo stanuju, ali ne žive i ne učestvuju aktivno.
On smatra da je važno probuditi svest naših ljudi da nisu više samo privremeno ovde.
- Ova zemlja je otvorila vrata pre 50 godina za radnu snagu koja je ostala. S druge strane, politika nije na vreme reagovala na činjenicu da će ta radna snaga ostati duže, i ne samo to, nego da će Nemačkoj biti potrebna i nova radna snaga u budućnosti. To su dve vrlo važne činjenice koje ni došljacima, a ni Nemcima nisu jasne. One se često politički zloupotrebljavaju - kaže Čobanov.
Pet meseci dogovora
Na pitanje šta je to ključno novo u ovim tezama u odnosu na dosadašnje političke proklamacije, predsednik Centralnog saveta Srba Nemačke kaže da je najvažnije da je Merkelova pokrenula celu priču.
- Ona je želela da ima orijentir oko kojeg su svi složni, ali teze su izuzetno važne i za strance i Nemce zato što je priča oko doseljavanja i zajedničkog suživota jedna od glavnih lepila budućnosti Nemačke.
Kao učesnik u procesu kreiranja teza, Čobanov otkriva da se bukvalno oko svake rečenice pet meseci intenzivno diskutovalo, a u poslednjem trenutku je Ministarstvo unutrašnjih poslova tražilo da se u jednoj tezi izbaci da je Nemačka useljenička zemlja, iako to stoji u donjem tekstu, ali im je smetalo da bude u naslovu.
- S tim u vezi ide činjenica da je pre ovih teza ministar Mezijer pretprošle nedelje plasirao plan u deset tačaka, u kojem jasno poručuje "Mi nismo burka", što ima neposredne veze sa predstojećim izborima, jer CDU "mora da pokaže zube" po pitanju terora i doseljeničke politike - zaključuje Čobanov.
Ustav polazna tačka
Usaglašene teze za suživot su:
1. Ustav kao osnova za suživot ljudi u Nemačkoj mora da se živi (praktikuje).
2. Svakodnevna koegzistencija bazira na kulturnim običajima.
3. Rodna ravnopravnost je stub našeg suživota.
4. Religija takođe spada u javni prostor.
5. Umetnost je slobodna.
6. Demokratska debata i kultura rasprave jačaju mnjenje u pluralističkom društvu.
7. Doseljavanje i integracija su deo naše istorije.
8. Liberalna demokratija zahteva toleranciju i poštovanje.
9. Parlamentarna demokratija živi kroz angažman.
10. Građanski aktivizam je demokratija koja živi.
11. Obrazovanje omogućava pristup društvu.
12. Nemački jezik je ključ za učešće.
13. Kritički pregled istorije nikad nije završen.
14. Plaćeni rad je važan za učešće, identifikaciju i socijalnu koheziju.
15. Kulturna raznolikost je snaga.
Pasivna srpska dijaspora
Čobanov napominje da se oko definicije "Nemačka - useljenička zemlja" stalno "vrda", i to posebno sada kad dolaze savezni izbori i kada se tema doseljavanja ograničava samo na muslimane.
- Dijaspora ne može da se bavi samo srpskim temama i srpskim izborima, a ovde da ne učestvuje u glasanju - uveren je Čobanov.
Ključno je pitanje, po njemu, koliko od 250.000 Srba koji prema nekim procenama imaju nemačko državljanstvo učestvuje u izborima i uopšte zna za koju stranku i zašto treba da glasa.
- Ukoliko ne damo glas mi stranci prepustićemo u budućnosti marginalnim grupama kao što je AfD da osvoje glasove. Jednog dana moramo da budemo spremni, ako mi ne glasamo za demokratske stranke, da će stvarnost da nas prevaziđe i da će u određenim regionima pobediti stranke koje su ekstremne, ne samo prema muslimanima, nego će početi da im smetaju i svi drugi stranci.
Opasna teza, upozorava Čobanov, jeste da su Srbi dobro integrisani, ali da su "nevidljivi", da "njih sve to ne interesuje, jer su to tuđi problemi".
