"Vesti" u Štutgartu: Ministarstvo prosvete nagradilo naše đake
Profesorka Biljana Petrović koja predaje srpski jezik u Dopunskoj školi u Štutgartu s okolinom za manje od dve godine rada imala je više nastavnih i vannastavnih projekata za učenike i za njihove roditelje.
Poslednji projekat bio je lingvistički nazvan Reči naših krajeva - naše duhovno blago - reči koje čuvaju kulturnu baštinu, koji je dobio prvu nagradu na republičkom takmičenju lingvističkih sekcija osnovnih i srednjih škola koje je organizovalo Ministarstvo prosvete Srbije u saradnji s Društvom za srpski jezik i Vukovom zadužbinom.
Profesroka Petrović sprovela ga je sa učenicima i roditeljima Srpske dopunske škole u Štutgartu, Šorndorfu, Vinendenu i Ludvigzburgu i koleginicom Jelenom Stojiljković, profesorom srpskog jezika Farmaceutsko-fizioterapeutske škole u Beogradu.
Čvrsta veza
- Veoma sam zadovoljna što su moji đaci i roditelji sarađivali u ovom istraživanju i što su radionice ispunile sve ciljeve. Deca su bila motivisana da istražuju leksiku maternjeg jezika, a roditelji su im spontano pomagali u tome. Posle nekoliko projekata zaista smo postali tim koji se bavi svojom kulturnom baštinom. Nema za mene čvršće veze s maticom - dodala je profesorka u Srpskoj školi u Štutgartu Biljana Petrović.
- Osvajanje prve nagrade je veliko priznanje Srpskoj dopunskoj školi, njenim učenicima i roditeljima na prvom mestu. Za širu kulturnu zajednicu to je priznanje koje ukazuje na brigu za očuvanje kulture kroz korišćenje i negovanje reči, izreka, priča koje su deo našeg kulturnog nasleđa i to onog nematerijalnog, ličnog - istakla je mentorka projekta Jelena Stojiljković.
Profesorke Biljana i Jelena su u okviru ovog projetka sprovele anketu među učenicima i njihovim roditeljima i članovima šire porodice. Roditelji je trebalo da navedu iz kog mesta potiču, karakteristične reči iz rodnog kraja koje pamte, omiljenu knjigu koje pamte, zagonetku ili poslovicu, omiljeni lik iz narodne književnosti, legendu iz njihovog kraja, omiljenu igru...
Za đake su pitanja bilo malo drugačija: da napišu pojmove koja ih vezuju za Srbiju ili Republiku Srpsku, navedu omiljenu narodnu priču i lik, priča koju vole da čuju od roditelja, srpska jela koje vole, pet ličnosti kojima se dive, imena pet planina, reka i kulturnih spomenika u Srbiji.
O svemu ovome su na radionicama u Štutgartu, Vinendenu, Šorndorfu i Ludvigzburgu deca govorila i crtala. Radionici u Šorndofu prisustvovao je i Božidar Vučurević, generalni konzul Srbije, koji je govorio svoje stihove. Roditelji pored prisustva radionicama pripremili su i bogato posluženje.
Sarma, kolo, tradicija...
Rezultati ankete su pokazali da su za mališane u dijaspori najčešće srpske reči: sarma, ćevapi, rakija, Vuk Karadžić, kolo, kajmak, šajkača, opanak, slava, Sveti Sava i Nikola Tesla. Reči koje asociraju na Srbiju su: tradicija, borba, ljubav, trud, vernost, žrtvovanje, kultura, venac, zastava, grb, vera, nadanje, crkva, manastir, brvnara, ognjišta, hleb, šljivovica, škola, junak, rođenje, pesma, muzika, deca, smeh, lepota, knjiga, prijateljstvo.
