Fidel Kastro, kubanski div (4): Šamar od kojeg gori obraz
Američki predsednik Dvajt Ajzenhauer nije sačekao ni godinu dana od dolaska Fidela Kastra na vlast i odlučio je da bradati pobunjenik mora da ode. Razlog je bio jasan - Kastro je nacionalizacijom imovine ozbiljno ujeo američke industrijalce.
Odmah je, po naredbi Ajka, CIA počela da regrutuje i obučava kubanske izbeglice, mesecima pre nego što su prekinuti diplomatski odnosi sa Kubom u januaru 1961. godine.
Drugi razlog je bio ideološki, jer SAD nisu smele da dozvole da im se u komunizmu zacrveni maleno ostrvo pred nosom.
Prvobitni plan je zahtevao iskrcavanje izbegličke brigade u blizini starog kolonijalnog grada Trinidad, koji se nalazio u centralnoj provinciji Sankti Spiritus. Stanovništvo Trinidada je bilo uglavnom protiv Kastra, a teško pristupačne planine izvan grada su obezbeđivale područje operacija gde bi se invazione snage mogle povući i pokrenuti gerilsku kampanju ako iskrcavanje ne bi krenulo kako je očekivano.
Kroz 1960, rastući redovi Brigade 2506 su obučavane na lokacijama kao što su južna Florida i Gvatemala za iskrcavanje na plaži i moguće povlačenje u planine.
Otkup zarobljenika
Kada su se 21. aprila borbe završile, ubijen je 91 kubanski emigrant, a ostali su zarobljeni. Kastro je ekspresno osudio 1.209 uhvaćenih na 30 godina robije zbog izdaje. Posle 20 meseci pregovora sa SAD, Kuba je oslobodila izbeglice u zamenu za 53 miliona dolara pomoći u hrani i lekovima. Opšta je pretpostavka da su gubici kubanskih snaga bili vrlo visoki. Procene se kreću od 2.200 do 5.000.
Kenedi bio protiv invazije
Ajzenhauera je u Beloj kući nasledio mladi Džon F. Kenedi, predsednik koji nije bio za invaziju na Kubu, ali je plan bio u suviše poodmakloj fazi da bi bio zaustavljen.
Uvertira za invaziju odigrala se 17. aprila 1961, sa tri leta lakog bombardera B-26 (noseći oznake Revolucionarnog vazduhoplovstva) bombardovani su kubanski aerodromi San Antonio de Los Banjos, međunarodni aerodrom Antonio Maseo i aerodrom kod Sijudad Libertada.
Oklevanje Kenedija
Mnogi vojni komandanti su sa velikom sigurnošću očekivali da će invazija propasti, ali su mislili da će Kenedi poslati marince da spase izbeglice. Međutim, Kenedi nije želeo rat punog intenziteta i napustio je izbeglice.
Operacija Puma je zahtevala dvodnevne vazdušne napade širom ostrva da bi se efikasno uklonilo kubansko vazduhoplovstvo, obezbeđujući da će kompletnu vazdušnu nadmoć Brigade 2506 pre stvarnog iskrcavanja u Zalivu svinja. Četiri transportera su prebacila 1.511 kubanskih izbeglica u Zaliv svinja. Njih su pratila dva plovila za pešadijsko iskrcavanje u vlasništvu CIA, koji su nosili zalihe i opremu.
Ova mala armija se nadala da će naići na podršku lokalnog stanovništva. CIA je pretpostavila da će invazija zapaliti iskru masovnog ustanka protiv Kastra. Bila je to katastrofalno loša procena američkih obaveštajaca.
SAD mu samo ojačale vlast
Ruku na srce, Fidel Kastro nije tada na Kubi imao osvojena srca celog naroda. Pobunjenici protiv njegovog režima su se i tada borili u planinama, a represija i egzekucije su uterali strah u kosti narodu. Kasnije će se ispostaviti da će upravo propala američka invazija u Zalivu svinja biti prelomna tačka za učvršćivanje Kastrove vlasti.
Lekciju je naučio i Kastro, koji je potražio zaštitu u Sovjetskom savezu. Taj pakt i Kubanska raketna kriza, godinu kasnije, čovečanstvo će dovesti na rub Trećeg svetskog rata. I to nuklearnog.
