Fidel Kastro, kubanski div (3): Gerila zauzima Havanu
Gevara je 24. juna 1956. uhapšen zajedno sa kubanskim prijateljima (među kojima je bio i Fidel Kastro), a 3. jula novinska agencija UPI je objavila: "Argentinski doktor Gevara biće deportovan u domovinu zbog pretpostavke da je učestvovao u neuspeloj zaveri protiv kubanske vlade Fulhensija Batiste". Bivši meksički predsednik Lazaro Kardenas se, međutim, umešao u rad policije da bi odbranio kubanske revolucionare, pa su krajem jula Gevara i braća Kastro pušteni na slobodu.
Nisu braća Kastro uspela da skupe niti stotinu zaverenika u Meksiku, ali su rešili da krenu na Kubu po svaku cenu. Iznajmili su brod Granma (na engleskom Baba) 25. novembra 1956. godine. Iako je plovilo bilo namenjeno za prevoz do 25 osoba, ukrcalo se 82 ljudi. Nakon izuzetno nemirnog vremena, u teškom stanju su stigli na istočnu obalu Kube kod mesta Los Kajuelos. Umesto planiranog 30. novembra, stigli su tek 2. decembra. Krećući se kroz polja šećerne trske, oteklih nogu i bez ikakve hrane ili opreme osim svojih pušaka i nekoliko šaržera municije, 5. decembra su ih, kod mesta Alegrija de Pio, iznenadile Batistine snage, napadajući ih i sa kopna i iz vazduha.
Predsednik na jedan dan
General Kantiljo je 2. januara 1959. imenovao sudiju Vrhovnog suda Karlosa Piedru za predsednika republike. Istog dana je u prestonicu ušao Če Gevara sa svojom vojskom, a Kastro stiže u Havanu tek 8. januara.
Vodič izdajnik
Gevara je kasnije saznao da je zapravo njihov unajmljeni vodič bio taj koji ih je izdao i doveo vladine snage do mesta gde su bili. Nespremni i iscrpljeni, od 82 njih, koliko ih je krenulo na put, samo 19 njih je preživelo, te su u dve grupe krenuli ka obroncima Sijere Maestre, gde su se kasnije ponovo sastali. Če Gevara je ovom prilikom ranjen u vrat, ali je skupa sa drugim preživelim gerilcima, što ranjenim što nepovređenim, uspeo da se izvuče, da bi 21. decembra zajedno stigli na plantažu kafe, gde ih je Fidel već čekao nekoliko dana.
Međutim, ubrzo su se lokalni seljani pridruživali grupi i broj gerilaca je za samo nekoliko dana narastao na 200. Tokom narednih godinu dana vest o neuhvatljivim borcima s planine Sijera Maestra proširila se Kubom. Bila je to već respektabilna vojska, pa je Fidel Kastro odlučio da je podeli u tri grupe. Jednom je komandovao on, a drugim dvema mlađi brat Raul i doktor Gevara. Te 1957. godine na oružje se diže na desetine hiljada ljudi širom Kube, iako nisu imali nikakvu komandnu vezu s Kastrom.
Američke mućke
Od urbane gerile do boraca u šumi, nizale su se sabotaže, dezerterstva iz armije, pljačke magacina. Batistin režim odgovorio je 1957. brutalno. Ne samo da je vojska 1958. povela kontraofanzivu u Operaciji Verano, već je hiljade ljudi hapšeno, mučeno i likvidirano u pokušaju diktatora da poseje strah. Ali, Batista je ubrzano gubio teritoriju. Vojska mu je bila u rasulu.
Bekstvo krvnika
General Batista je u novogodišnjoj noći sa porodicom i najbližim saradnicima pobegao u Dominikansku Republiku, a u koferima su nosili neverovatnih 300 miliona dolara.
Svesni da Batista gubi rat, ali i da je Kastro opasnost po američke političke i ekonomske interese, SAD odlučuju da podrže puč vojske protiv Batiste i instaliranje generala Eulohija Kantilja. Pošto su Amerikanci prišli generalu s idejom, Kantiljo pristaje i tajno se sastaje s Kastrom. Tada mu obećava primirje, kao i hapšenje Batiste kojem bi se sudilo za ratne zločine. Ali, Kantiljo je prevario Kastra obavestivši Batistu o planu. Kako bi izbegao suđenje, Batista je 31. decembra 1958. podneo ostavku i objavio da vlast preuzima general Kantiljo.
