Fidel Kastro, kubanski div (1): Iz ruku jezuita u revoluciju
"Imate li vi na Kubi opoziciju?", radoznalo je Josip Broz Tito upitao Fidela Kastra na prvom susretu, šezdesetih godina. "Imamo, naravno da imamo" hladno je odgovorio Kastro. "Pa gde vam je?", nastavio je Broz. "U zatvoru, a gde bi bila" uz osmeh je odgovorio vođa kubanske revolucije.
Fidel Kastro nikoga nije ostavljao ravnodušnim. A osećaj misionarstva razvio je kao veoma mlad. I držao ga je do kraja života.
Rođen kao Fidel Kastro Rus, u bogataškoj porodici malog mesta Biran, blizu Santijaga de Kube, porodica ovog dečaka je predstavljala sve protiv čega se Kastro borio celog života.
Bogati, raskalašni otac
Otac Anhel Kastro bio je doseljenik iz Galicije, u Španiji. Bio je nestalne prirode i imao brojne ljubavnice, a jedna od njih je bila Lina Rus Gonzales sa kojom je imao sedmoro dece.
Iz te vanbračne veze na svet dolaze i Fidel i Raul Kastro. Anhel je smatran najbogatijim čovekom u regiji. Posedovao je neverovatnih 9.300 hektara zemlje, ili 93 kvadratna kilometra plantaža voća.
Brak s ljubimicom diktatora
Posle serije putovanja 1948. godine, Kastro se vraća na Kubu i ženi Mirtom Dijas Balart, ćerkom bogataša iz vrha kubanske elite. Ni njegova, niti njena porodica nisu odobravali brak, ali nisu mogli da ga spreče. Njen otac ih je, ipak, poslao na medeni mesec u Njujork, s ogromnom dolarskom apanažom. Najskuplji svadbeni poklon stigao je od generala Fulhencija Batiste, budućeg diktatora Kube i prijatelja oca mlade.
Želeo je da mu deca budu obrazovana, pa je Fidela poslao u školu koju su vodili jezuiti.
Da će Fidel imati sasvim poseban odnos s Amerikancima, videlo se veoma rano, jer je još kao dečak od 12 godina pisao pismo tadašnjem američkom predsedniku Frenklinu Delano Ruzveltu, u kome ga je zamolio za novčanicu od deset dolara zato što je nikada nije video.
On je, takoreći, pokušao da ga podmiti, jer mu je u istom pismu ponudio da mu pokaže najveći rudnik gvožđa na Kubi. Želja mu se nije ispunila.
Poruka za Belu kuću
Pismo je napisano 6. novembra 1940. godine i doslovce glasi:
"Moj dobri prijatelju Ruzvelte, ne znam dobro engleski, ali znam dovoljno da mogu da ti pišem. Volim da slušam radio i veoma sam srećan jer sam čuo da ćeš biti predsednik u narednom periodu. Imam 12 godina. Ja sam dečak, ali mnogo razmišljam, ali ne mislim o tome da pišem predsedniku Sjedinjenih Država. Ako hoćeš, pošalji mi zelenu američku novčanicu od deset dolara u pismu, jer ja nikada nisam video takvu novčanicu, a voleo bih da imam jednu.
Moja adresa je: Gdin Fidel Kastro, Kolehio de Dolores, Santijago de Kuba, Orijente."
Mladi Kastro se u društvu izdvajao i po visini, bio je odličan plivač i košarkaš u svojoj generaciji. Ali, zanimalo ga je samo da studira pravo u Havani, što je i učinio upisavši se 1945. godine. Od starta je bio aktivan u različitim studentskim organizacijama, od onih koje su se zalagale za nezavisnost Portorika, preko onih koje su tražile rušenje brutalnog režima Rafaela Truhilja u Dominikanskoj Republici. Samo je čekao priliku da revoluciju podigne i u svojoj zemlji.
Prvi propali izbori
Kastro je pokušao da se kandiduje za Kongres na izborima 1952. godine, ali nijedna partija nije želela da ga primi, plašeći se njegovog radikalizma. Ipak, uspeo je da se kandiduje kao nezavisni kandidat. Međutim, general Batista je iste godine izveo puč i preuzeo vlast, otkazao izbore i proglasio "disciplinovanu demokratiju". Bila je to kap koja je prelila čašu za Fidela Kastra.
