Fidel Kastro, kubanski div (2): Meksička zavera
Diktatura generala Fulhensija Batiste ostavila je Kastra bez šansi da se politički angažuje u institucijama. Počeo je da se bavi advokaturom, ali je jedva uspevao da se prehrani. Ne samo da ga pravo nikada nije nešto posebno zanimalo, već je i bio dosta slab pravnik. Njegova strast je bila politika. Sa grupom radikalnih istomišljenika formira radikalnu organizaciju koja je izdavala ilegalno i novine.
Suština pokreta sažimala se u pet tačaka. Tražili su da se vrati demokratski Ustav iz 1940. godine, da se izvede agrarna reforma, da radnici u industriji imaju pravo na 30, a u šećernoj industriji 55 odsto profita kompanija u kojima rade, kao i to da se konfiskuje imovina osoba osuđenih za korupciju.
Ustanici bez plana
Grupa zaverenika isprva nije imala konkretan plan kako da izvede revoluciju, sve do leta 1953. godine. A onda je skovan plan da se 26. jula izvede napad na drugu najveću kasarnu u zemlji, bazu Monkada u gradu Santijago de Kuba. Ideja je bila da se zauzme relativno slabo čuvana kasarna, uzme oružje i potom podeli besnom narodu.
Kasnije će se pokret Fidela Kastra i nazvati "26. jul", po tom čuvenom datumu koji označava početak Kubanske revolucije.
Ipak, napad je bio fijasko i vojska je pobila gotovo sve napadače. Fidel je nekako sačuvao glavu i završio u zatvoru sa ostalim zaverenicima. Dok su mu vezivali ruke na leđima, održao je kratak govor u kojem je naglasio "da će ga istorija osloboditi". Iako je 1953. osuđen na 15 godina robije, Fidel Kastro je u zatvoru proveo jedva dve godine. Pomilovao ga je upravo diktator Batista ne smatrajući ga više političkom pretnjom.
Če se učlanio
Kastro odmah odlazi s mlađim bratom Raulom u Meksiko, svestan da mu nema više mesta na Kubi pod Batistom. U međuvremenu, posle proputovanja Latinskom Amerikom, u Meksiku se obreo još jedan koloritni lik - mladi argentinski lekar Ernesto Gevara.
Početkom 1955. godine Gevara je radio kao doktor u bolnici u Meksiku. Tu je u junu iste godine upoznao Raula Kastra, koji će ga kasnije upoznati sa Fidelom. Tokom prve noći u kojoj je upoznao Kastra, Gevara je potvrdio da je upravo ova kubanska revolucionarna borba ta koju je tražio, i potpisao učlanjenje u pokret "26. jul". U ovom periodu, Gevara je dobio i svoj čuveni nadimak "Če" (u slengu Argentine i Urugvaja "Če" znači "drugar", "ortak", "pajtaš").
Predsednik ih spasao
Gevara je 24. juna 1956. uhapšen zajedno sa kubanskim prijateljima (među kojima je bio i Fidel Kastro), a 3. jula novinska agencija UPI je objavila: "Argentinski doktor Gevara biće deportovan u domovinu zbog pretpostavke da je učestvovao u neuspeloj zaveri protiv kubanske vlade Fulhensija Batiste." Bivši meksički predsednik Lazaro Kardenas se, međutim, umešao u rad policije da bi odbranio kubanske revolucionare, pa su krajem jula Gevara i braća Kastro pušteni na slobodu. Na slobodi su u tajnosti nastavili sa svojim revolucionarnim aktivnostima.
Najbolji gerilac
Iako je prvobitno planirao da u borbama bude samo kao lekar, Gevara je učestvovao u vojnim vežbama, koje su služile kao priprema planiranom odlasku na Kubu i revoluciju, i njihov vojni instruktor Alberto Baho na kraju ga je pohvalio kao "najboljeg gerilca".
