Fidel Kastro, kubanski div (8): Božanska intervencija
Proces normalizacije odnosa Kube i SAD zapravo je počeo pregovorima o razmeni zatočenika. Obama je pošto-poto hteo da vrati Alana Grosa, inženjera koga je unajmio Ju-Es ejd (USAID), osuđenog na Kubi za špijunažu. Kubanci su hteli da im se vrate preostala trojica iz "kubanske petorke", špijuna njihove Mreže osica koji su robijali u SAD. Igrala se igra, i špijunska i diplomatska, pa je te 2013. godine ipak, i to na dva koloseka, počeo proces pregovora koji će potrajati 18 meseci.
Prvi kolosek je držala državna sekretarka Hilari Klinton, preko dve druge žene - šefice njenog kabineta Šeril Mils i Hulisije Rejnoso, koja je u Stejt departmentu bila zadužena za Zapadnu hemisferu. Na drugom su bili Obamini poverenici - zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost Ben Rouds i šef Interesne sekcije SAD u Havani Rikardo Zuniga.
Za razliku od svih prethodnih stanara Bele kuće, koji su iza priče o normalizaciji odnosa uvek imali glavni cilj - rušenje Kastra i njegovog režima - Obama je proklamovao da SAD ne traže promenu režima u Havani! Emisari Raula Kastra i Baraka Obame sastajali su se u restoranima u Port o Prensu, na Haitiju, u barovima na Menhetnu, u Njujorku, i hotelskim salonima u Santo Domingu, glavnom gradu Dominikanske Republike.
Topla kiša u Havani
Predsednički avion s Barakom Obamom sleteo je 21. marta 2016. na aerodrom "Hose Marti" u Havani. Prestonica je uprkos toploj kiši blistala i bilbordima dobrodošlice Obami, prvom predsedniku SAD koji je posle 88 godina došao na Kubu.
"Rođen sam 1961. godine, kada su prekinuti diplomatski odnosi naših zemalja. Vreme je da okrenemo stranicu istorije i prošlost ostavimo za sobom. Mi zapravo delimo puno više zajedničkog, pre svega dobru budućnost", rekao je Obama u Havani.
Kardinal Ortega kao kurir
Kubanski zahtevi se nisu promenili - ukidanje embarga, uspostavljanje diplomatskih odnosa, da Stejt department briše Kubu sa liste zemalja koje "sponzorišu terorizam", razmena zarobljenika i rešavanje statusa američke vojne baze Gvantanamo. Jedan od glavnih zagovornika pomirenja s Kubom bio je senator Dik Durbin koji je jednog dana izneo zanimljivu ideju Obaminoj savetnici za nacionalnu bezbednost Suzani Rajs.
"A što ne bismo pokušali da uključimo papu u pregovore?"
Bio je septembar 2013. godine. Papa Franja, rodom Argentinac, bio je prvi latino papa, odlično je poznavao Kubu, bio je u delegaciji pape Jovana Pavla Drugog 1998. u istorijskoj poseti Havani i napisao knjigu o razgovorima tadašnjeg pape s Kastrom. Vatikan je uživao i poverenje Havane jer se oduvek protivio embargu. U igru se uključuje senator Patrik Lihi koji havanskom kardinalu Haimeu Ortegi šalje poverljivo pismo s molbom da ohrabri papu da se uključi.
Obamini saradnici se sreću i sa vašingtonskim kardinalom Teodorom Mekrinanom, kao i bostonskim kardinalom O'Malijem koji je lično vrlo blizak papi. A onda i Obama stiže u Vatikan i sastaje se s papom Franjom, koji će mu reći da prihvata posredništvo.
Papa će tokom idućih meseci uputiti seriju tajnih pisama Raulu Kastru i Baraku Obami, ali je - da bi osigurao tajnost - sva pisma sam pisao i slao ih preko kurira, kardinala Ortege u Havani.
Preko seminara do Obame
Instrukcija je glasila da svako pismo mora da lično preda Kastru, odnosno Obami, bez posredovanja njihovih saradnika. Ali, dok je Ortega lako mogao da dođe do Raula, u njegovoj rezidenciji, ispostaviće se da je veoma teško dospeti do Obame. Štaviše, česta putovanja kubanskog kardinala u Vašington mogla su da izazovu sumnju, a insistiralo se na vrhunskoj tajnosti. Tada Obama dolazi na ideju da vašingtonski kardinal Mekirnan putuje na Kubu, uzme pismo namenjeno njemu i donese ga u Belu kuću.
"Ja Vas razumem, ali imam striktne instrukcije pape. Pismo moram da predam Obami u ruke", objasnio je havanski kardinal Ortega.
Bela kuća dolazi onda na ideju da dolasci kubanskog kardinala ne bi postali sumnjivi, u Vašingtonu organizuje seminari o religiji i toleranciji, s reprezentativnom listom učesnika. Oni, naravno, nisu znali da su ta okupljanja samo pokriće za kardinala Ortegu. Prvi susret kubanskog kardinala i američkog predsednika usledio je 18. avgusta 2013. - u ružičnjaku Bele kuće.
Krajem oktobra papa poziva delegacije dve pregovaračke strane i upravo tada je, u Rimu, postignut prvi dogovor - o razmeni špijuna. Amerikanci su pristali da oslobode kubanske špijune, a u zamenu su tražili Grosa i Truhilja, kubanskog špijuna u SAD koji je radio za CIA. Obama je ispunio sve uslove Raula Kastra, izuzev pitanja baze Gvantanamo, dok je ukidanje embarga u nadležnosti Kongresa. Svi su mogli da proglase pobedu. Okrenut je novi list u istoriji kubansko-američkih odnosa.
