Kuba na istorijskoj prekretnici: U budućnost bez Kastra
Kubanci biraju danas novi parlament koji će narednog meseca birati novo vođstvo i time naslednika predsednika Raula Kastra, što je istorijska prekretnica za stanovnike karipskog ostrva kojim su u zadnjih 60 godina vladala braća Castro.
Opšti izbori održavaju se svakih pet godina. Birališta se otvaraju od 7 sati ujutro i na njima će osam miliona birača starijih od 16 godina glasati za 605 kandidata za isto toliko mesta u parlamentu.
Iako je ishod izbora unapred poznat, noćni čuvar Ramon Perez ističe da je to za njega "najvažniji događaj zadnjih godina, jer biraćemo nove čelnike".
Kubanci biraju i 1.265 pokrajinskih zastupnika, prvi put nakon što je krajem 2016. umro vođa revolucije iz 1959, osnivač komunističke Kube Fidel Kastro.
Izbori će biti ključna etapa ka okončanju 60 godina vladavine braće Kastro, jer će novi parlament 19. aprila izabrati naslednika 86-godišnjeg Raula Kastra.
Godine 2006. kada se njegovom bratu pogoršalo zdravlje, Raul Kastro privremeno je preuzeo vlast, a službeno je postao predsednik 2008.
Fidel je umro osam godina kasnije u starosti od 90 godina.
Raul Kastro je prošle godine objavio da neće tražiti treći mandat. Očekuje se da će njegov naslednik biti sadašnji potpredsednik Migel Dijaz-Kanel (57), inženjer i bivši ministar obrazovanja.
Uprkos tome što pripada postrevolucionarnoj generaciji, od Dijaz-Kanela ne očekuje se da će sprovoditi temeljne reforme i uvoditi nove slobode. Ne samo da je poznat kao zagovornik kontinuiteta, nego bi ga mogao ograničavati i sam Kastro koji će ostati na čelu Komunističke partije do idućeg kongresa 2021.
Kastro želi i mesto u parlamentu i očekuje se da će i dalje imati veliki uticaj na vojsku. Njegova vlada sprovela je ekonomske reforme koje su omogućile većem broju ljudi da osnuju male kompanije, ali velika ograničenja za privatno preduzetništvo i dalje postoje.
Otpor se toliko guši da neki Kubanci pristaju da razgovaraju o politici sa strancima samo u parku da drugi ne bi mogli da ih čuju. Život je i dalje težak za mnoge Kubance koji jako malo zarađuju i teško nabavljaju hranu i druge osnovne potrepštine kojih često nema na tržištu zbog problema u proizvodnji.
Među glavnim izvorima prihoda u zemlji je i novac koji kući šalju kubanski emigranti iz SAD, Meksika i Španije, a njihova brojka kreće se u stotinama hiljada.
