Besmrtni Kastro (6): Lov na "sabljarke"

Kada je Kastro rekao "da je najveći kapital Kube kubanski narod", i ovog trena to da ponovi, bilo bi istinito. Cela Kuba diše patriotskim nabojem i dosegnutim slobodarskim duhom celokupne nacije. Moguće je da se svojevremeno kada je to izrečeno nešto ipak previdelo.

Dobrodošli u Fidelov kraj: Tabla na ulazu u Biran

 

Mlade generacije, odrasle u miljeu izolacionizma, željne nedostajućeg pokreta i vanostrvskog pogleda. To su generacije koje su lako poverovale životu "obećanih" zemalja. Sad je izlazak sa ostrva svima dozvoljen, ali para nema. Kaže nam jedan mladi, statusno okićeni Kubanac: "Ja bih svaki put kad zatreba branio Kubu, ali, da čekam taj bolji život 'korak po korak' - kad ću ga onda dočekati? Kad umrem?". Jedan taksista u Havani, spreman da vas kao stranca "odere" za uslugu vožnje, kaže: "Pustite vi Kastra, on ima svoju priču, a ja svoju o preživljavanju."

Erotika na ulici

Rado prihvatam poziv za skok u azurno more senjorite, Rozmari, učiteljice sa Jamajke. Sa njom sam prethodni dan u zanimljivoj priči ispijala mohito. Obožava Kubu i zahvalna joj je što joj je školovala ćerku. Vodi borbu na Jamajci da se u škole uvede maternji, patuata jezik, jezik najbrojnijeg naroda na Jamajci, naroda Patuata. Još od 19. veka, kada je Jamajka postala engleska kolonija, a prethodno bila španska, u školama se uči samo engleski, koji je na Jamajci službeni jezik. Biserni pesak i nijanse plavetnila Kariba su prekrasni, ali u Varaderu ne osećam prave mirise Kube.

Lepota Kube

 

Vreme je da krenemo dalje. Sve bliže Sijera Maestri. Bilo je veče kada smo stigli u Holgin. Tačno na vreme da osetimo radosnu atmosferu grada. Ulice su bile krcate učesnicima tradicionalnog karnevala koji se jedanput godišnje održava u ovom gradu. Skromnija i manje komercijalizovana verzija nadaleko poznatog brazilskog karnevala u Riju. Na ulicama se uz divnu kubansku muziku osećala takva energija radosti i ljudske topline da sam zanemela.

Pitate se, kako tako siromašna zemlja, umorna od oskudice i egzistencijalne gimnastike, psihološki i duhom ne upada u ponor depresije? Kako je sačuvala osmeh na licu? Klima? Sunce? Nešto na nivou kolektivnog nesvesnog? Pitam dečaka Armanda, dvanaestogodišnjaka koji se njiše u ritmu muzike i ne skida osmeh sa lica, zašto se stalno smeje? - Senjora, smejem se jer sam srećan!

Kasno u noć moju radost muti scena koju gledam. Mlada Kubanka, pripijena uz telo stranca. Ništa ne smeta što je stranac Evropljanin, po jeziku koji čujemo. Smeta njegov izgled. Solidnog klimakteričnog stanja, po godinama bi mogao da bude deda mlađane Kubanke. Na Kubi sam čula da i mnogi Srbi zdušno prate ovaj muški evropski trend u svojim "biznis" posetama Kubi. Na Kubi se ovaj trend popularno naziva "lov na sabljarke". Sasvim u duhu lova Ernesta Hemingveja na sabljarke, ali prave! Nema sumnje da oba učesnika ljubavno-pripijene scene koju sam videla imaju svoje razloge za nju.

Deda svoje, a mlada Kubanka svoje! Prespavala sam u hotelskoj sobi sa provereno zaključanim vratima. Ko zna, možda neki kubanski žigolo pomisli da sam njegova šansa! Kasnije, na Havanskom obalskom zidu, Malekonu, u susretu sa brojnim kombinacijama starijih strankinja i mladih Kubanaca, odlučila sam da se oslobodim svog konzervatizma!
 

Roditelji: Lina i Angel Kastro

Uz ljudsku neposrednost i spontanost, Kuba je puna i neke zdrave erotike. Nije ni čudo što je u horoskopu škorpija. Po nekoliko brakova, po nekoliko razvoda, sasvim uobičajena pojava. Tome doprinosi svakako i "penzionisana" brakorazvodna imovinska parnica, jer parovi pri razvodu nemaju šta ni da dele! Nezavisno od lakoće razvoda, dnevni seks ovde se podrazumeva - otvoreno pričaju Kubanci - na isti način kao i dnevno kupovanje hleba. Zabranjeno je ne konzumirati seks, zabranjeno je biti neraspoložen! Jutro je bilo spremno da sačeka dnevni talas vlage i vrućine kada smo krenuli u obilazak rodnog mesta Fidela Kastra.

Mesto zvano Biran je dobro zavučeno u sam centar istočne provincije Orujente, sadašnje provincije Holgin. Prate me dva mlada, sjajno obrazovana volontera ICAP-a iz Holgina, Ivan i Rejnaldo. Rejnaldo Kruz je profesor engleskog. Nikad se nije pomerio sa Kube, a razumevanje sveta mu je kao da je obišao celu planetu. Desetak kilometara pre Birana nailazimo na veliku tablu - Biran, sa slikama Fidela i Raula.

Oseća se energija seoske izolovane sredine. I u vreme Kastrovog rođenja kretalo se tu konjskim i kravljim zapregama. Uljane lampe davale su svetlost. Kako jedno dete, rođeno u seoskoj sredini, bogatih roditelja, konzervativaca i polupismenih, obrazovano u jezuitskim katoličkim institucijama rezervisanim za elitu, imajući pored sebe na fakultetskim klupama decu buržoazije, postaje jedan od najvećih revolucionara druge polovine 20. veka? Po svom obrazovanju lako je mogao postati i konzervativni lider.

Šta je to odredilo njegov put? Fidelov otac Angel Kastro, poreklom Kelt, rođen je 1875. u mestu Lankara, provincija Lugo, u španskoj Galiciji, dolazi na Kubu sa 20 godina kao španski vojnik. To je vreme početka Drugog rata za nezavisnost 1895. godine. Ženi se 1911. Kubankom iz Orijenta, Marijom Argotom Rejes, sa kojom ima dvoje dece, Pedra i Antoniju. Sa drugom ženom, 28 godina mlađom od njega, Linom Rus Gonzales, ima sedmoro dece: Angela, Ramona, Fidela, Raula, Huana, Emu i Avgustinu.

Fidelov otac novi život na Kubi počinje ni iz čega. U početku analfebet, šumski radnik, poljoprivrednik, preduzimač, samouk, vremenom se bogati i stiže do zemljoposednika. Na Kubi je to vreme velikih eksploatacija šuma od strane američkih trgovaca. U to vreme, od kubanskog mahagonija dekorisane su mnoge palate, poput Eskorijala, a to drvo je služilo i za izgradnju najmoćnijih brodova tog vremena. Jedan od njih je i "Santisima Trinidad", koji je kasnije potonuo iako je neposredno pre potonuća pregledan od strane engleske flote, tokom Trafalgarske bitke 1805. godine. Kada se Fidel rodio, njegov otac je bio dobrostojeći, značajan zemljoposednik.

Klica bunta

U knjizi "Sto sati sa Fidelom" on objašnjava: "Jak uticaj na moje ideje, proizašao iz mog privatnog života, imala je činjenica da sam rođen na selu i da sam bio sin, a ne unuk jednog zemljoposednika. Da sam bio unuk, znači da bih već bio rođen u jednoj aristokratizovanoj sredini, i sva moja kultura bila bi obeležena osećanjem superiornosti u odnosu na druge.

U ruralnoj sredini u kojoj sam rođen svi moji drugovi bili su deca siromašnih seljaka, proveo sam detinjstvo među poniženima i sirotinjom, svoj deci sa kojom sam se igrao sve je nedostajalo. Ti bosonogi klinci nikad nisu izašli iz mog sećanja. Moj otac je bio human, išao je prema ljudima, razgovarao sa njima, pomagao im, porodica moje majke bila je skromna, rođaci mog oca, pridošlice iz Galicije, bili su veoma siromašni.

Na susednim plantažama koje su pripadale velikim kompanijama i čiji su akcionari živeli u Njujorku, ne mogu da zaboravim te ljude koji stoje u redu pred plantažama šećerne trske, a da im niko ne ponudi gutljaj vode ili parče hleba. To je bila primarna materija za moje razmišljanje u prilog onih koji nemaju ništa. Za razmišljanje do koje tačke živimo u društvu nepravde i nejednakosti."

Sutra - Besmrtni Kastro (7): Izabran za revoluciju